Baza znanja | Finansijske usluge

Ko kontroliše svetske finansije? Države ili privatne kompanije

Velika finansijska kriza iz 2008. godine imala je katastrofalne posledice na svetsku ekonomiju, koja je, prema proceni MMF, pretrpela gubitak od 4 biliona dolara, dok su veliki deo sredstva za pokriće ovog gubitka i nelikvidnosti obezbedile države, o čemu svedoči podatak da je samo u SAD-u iz državnog budžeta finansijskom sektoru odobreno oko 7,7 biliona dolara za ove namene.

Manje naknade za plaćanje karticama – prvi korak ka smanjenju bankarskih marži

Narodna banka Srbije je pripremila nacrt zakona, kojim se predviđa ograničavanje bankarskih naknada na transakcije platnim karticama na 0,2 do 0,3 odsto.

Kad se vraćanje dela oduzetih zarada i penzija naziva povećanje

Od početka godine iz Vlade najavljuju povećanje zarada u javnom sektoru i penzija. Prvo je to bilo dva, tri, pet odsto, a sad je ulog povećan na 10 odsto. Stručnjaci smatraju da je prvo potrebno utvrditi da li za tako nešto postoje resursi, a potom kako bi se taj potez odrazio na javne finansije. S druge strane, imajući u vidu da je pre tri godine penzionerima oduzeto 22 odsto, a zaposlenima u javnom sektoru 10 odsto od primanja, prvo bi trebalo to vratiti, a onda pričati o povećanju.

Bankarima dobro ide, građani plaćaju ceh

Banke u Srbiji su u 2016. godini ostvarile dobit od 18,4 milijardi dinara, što je dvostruko više nego u prethodnoj godini. Stručnjaci kažu da ovako povećanje dobiti, i pored smanjenja kamata, pokazuje da su zaradu ostvarile od provizija, naknada, ali i naplate ranije iskazanih otpisa i rezervisanja. Građanima je isto, jer umesto visokih kamata, plaćaju druge namete prilikom uzimanja kredita. Koliko će sudske presude pomoći da se neke od nametnutih naknada ukinu, odnosno, da NBS to reši zakonskim putem, ostaje da se vidi, a za to vreme građani mogu samo da se nadaju da će ih bankarske usluge ubuduće manje koštati.

Krediti banaka pod lupom sudova

Krediti u švajcarskim francima, koje su banke odobravale, u poslednjih nekoliko godina su pod lupom sudova u Evropi, jer su ugovori štetni po građane. Najnoviji slučaj podizanja krivične optužnice protiv francuske “BNP Pariba banke”, zbog kredita u “švajcarskim francima”, predstavlja još jednu potvrdu, kako odgovorne države štite svoje građane. Sudovi u Srbiji su se u tu vrstu zaštite građana uključili tek pre nekoliko meseci, ali je to i dalje daleko od rešenja problema.

Finansijsko tržište – faktor povezivanja privreda

Globalno finansijsko tržište povezuje sve zemlje, ali i snažno utiče na nacionalne ekonomije. Prema istraživanju MMF-a, države svojim monetarnim politikama imaju svega 15 odsto uticaja na dešavanja na domaćem finansijskom tržištu, dok 20 do 40 odsto kolebanja finansijskih uslova je rezultat globalnih kretanja.

Profit banaka u Srbiji najveći u pet godina-manje kamate, velike provizije

Uprkos padu kamata, bankarski sektor u Srbiji je u prvih devet meseci ove godine ostvario dobit od 266 miliona evra, što je za čak 23 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Inače, to je najveći profit u poslednjih pet godina, što ukazuje da banke ključni izvor profita ne crpe iz kamata već provizija, posebno kod elektronskog plaćanja, gde su iste veće šest pute nego u EU.

Krediti u “švajcarcima”, da li je pravo prepoznalo pravdu?

Problem sa kreditima, indeksiranim u švajcarskim francima, koji muči oko 20 hiljada porodica u Srbiji, godinama se nije rešavao, a onda je u kratkom periodu došlo do značajnog obrta, kad se u priču iznenada uključila pravna struka.

Zašto građani Srbije bespotrebno plaćaju 5 miliona evra godišnje za kreditne penale države

Srbija je po osnovu uzetih, a neiskorišćenih kredita, u poslednjih osam godina platila kaznene penale u iznosu od 35 miliona evra, od čega samo u poslednje tri godine više od 26 miliona, što nesporno i dalje ukazuje na poslovičnu neorganizovanost državne uprave i javnih preduzeća, koja površno pristupaju ugovaranju svojih obaveza, srljajući u projekte bez potpune dokumentacije i plana, i to na štetu budžeta Srbije i poreskih obveznika.

Arapske investicije u Srbiji, matematika sa više nepoznatih?

Gromoglasno najavljivane milijarde investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, od kraja 2012. godine do danas svele su se 452,4 miliona evra, od čega se najveći deo odnosi na pozajmice, a ne vlasnička ulaganja, koja usput ne podležu javnosti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Srbije.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!