Baza znanja | Finansijske usluge

Krediti u “švajcarcima”, da li je pravo prepoznalo pravdu?

Problem sa kreditima, indeksiranim u švajcarskim francima, koji muči oko 20 hiljada porodica u Srbiji, godinama se nije rešavao, a onda je u kratkom periodu došlo do značajnog obrta, kad se u priču iznenada uključila pravna struka.

Zašto građani Srbije bespotrebno plaćaju 5 miliona evra godišnje za kreditne penale države

Srbija je po osnovu uzetih, a neiskorišćenih kredita, u poslednjih osam godina platila kaznene penale u iznosu od 35 miliona evra, od čega samo u poslednje tri godine više od 26 miliona, što nesporno i dalje ukazuje na poslovičnu neorganizovanost državne uprave i javnih preduzeća, koja površno pristupaju ugovaranju svojih obaveza, srljajući u projekte bez potpune dokumentacije i plana, i to na štetu budžeta Srbije i poreskih obveznika.

Arapske investicije u Srbiji, matematika sa više nepoznatih?

Gromoglasno najavljivane milijarde investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, od kraja 2012. godine do danas svele su se 452,4 miliona evra, od čega se najveći deo odnosi na pozajmice, a ne vlasnička ulaganja, koja usput ne podležu javnosti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Srbije.

Trampovi milijarderi ”kroje” globalnu ekonomiju

Novi američki predsednik Donald Tramp u izboru buduće vlade SAD opredelio se uglavnom za milijardere. Tramp, inače, i sam milijarder, očito smatra da je to najbolji ljudski potencijal za suočavanje sa izazovima, koji stoje pred američkom, ali i svetskom privredom, kao i za sprovođenje njegovog, prema oceni analitičara, prilično ambicioznog, pa i kontraverznog, ekonomskog programa. Buduća američka vlada, odnosno njeni članovi, u ovom trenutku, prema proceni analitičara, teški su oko 35 milijardi dolara.

Finansiranje gubitaša nas je koštalo novih 300 hiljada radnih mesta

Iako se Srbija, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, obavezala da će ukinuti državnu pomoć, odnosno subvencije javnim preduzećima, izdaci po tom osnovu iz budžeta se i dalje nastavljaju. Tako umesto direktne pomoći - subvencija, koje su postepeno smanjivane, a potom i ukinute za pojedina preduzeća, ostao je drugi vid finansijske podrške, garancije za kredite koje za sledeću godinu iznose preko 300 miliona evra.

Banke u Srbiji rade protiv javnog interesa i građana - tvrdi Republičko javno tužilaštvo

Problem, koji muči oko 20 hiljada porodica u Srbiji, a koji su uzeli kredit, indeksiran u švajcarskim francima, dobija danas neočekivani obrt.

Da li država planira da zaradi na socijalnoj pomoći?

U Srbiji ima oko 175 hiljada radno sposobnih ljudi, koji primaju socijalnu pomoć. Vlada Srbije je najavila usvajanje izmena Zakona o socijalnoj zaštiti, s ciljem da se uvede radno angažovanje kao kriterijum dobijanja pomoći. To znači da će socijalna pomoć ubuduće morati da se zaradi. Osim što se na ovaj način prava ugroženih grupa umanjuju nametanjem radne obaveze, postavlja se pitanje po kojoj ceni rada će se radno angažovati ova lica, kao i da li se mora na radni angažman plaćati porez i doprinos, pogotovo što je u nekim lokalnim samoupravama u primeni model radne nadoknade socijalne pomoći, koja se sprovodi po različitim aršinima.

Subvencije za nova radna mesta – kolika je stvarna korist?

Gotovo svakog dana u medijima se može pronaći informacija o otvaranju neke fabrike, uz propratne podatke koliko je otvoreno novih radnih mesta. Tek posle toga, onako uzgred, pomene se da je država dala subvenciju od više miliona evra, kako bi podržala tu investiciju strane kompanije. Iako sistem subvencija u Srbiji postoji deset godina, do sada nije urađena ozbiljna analiza njihovih efekata, odnosno koliku je korist država imala od toga. U izjavi za Ekonomski Online konsultant u okviru Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić je istakao da je razlog za to što su mnogi ugovori i dalje nedostupni javnosti, tako da nije poznato šta je sve država, kao obavezu, preuzela na sebe.

Više od trećine građana Srbije novac i dalje čuva u “slamarici”

Za razliku od prethodnih godina, ovogodišnja “Nedelja štednje” obeležava se skromno i protiče u senci niskih kamata na štedne uloge. Zanimljivo je da se, i pored pada standarda, štednja građana povećala, te je u septembru dostigla gotovo 9 milijardi evra. Čini se da su građani Srbije povratili poverenje u banke, ali i dalje njih oko 36 odsto novac čuva u “slamarici”. Istraživanja pokazuju da je prosečan štediša zaposlen, srednjih godina između 30 i 49 godina i mesečno izdvaja u stranu 34 evra.

Srbija godišnje gubi trećinu BDP-a u “sivoj ekononomiji”

Vlada Srbije proglasila je 2017. i 2018. za godine borbe protiv “sive ekonomije” u sklopu Nacionalnog programa za suzbijanje "sive ekonomije". Cilj, koji je Vlada zadala sebi, je da do 2020. godine smanji udeo “sive ekonomije” sa sadašnjih 30 na oko 26 odsto BDP-a. Stručnjaci ističu da je to nedovoljno, jer se godinama , i pored svih mera, koje Vlada preduzima, “crno tržište” i dalje širi, zbog čega Srbija godišnji gubi oko 2,9 mililarde evra.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!