Baza znanja | Finansijske usluge

Da li država planira da zaradi na socijalnoj pomoći?

U Srbiji ima oko 175 hiljada radno sposobnih ljudi, koji primaju socijalnu pomoć. Vlada Srbije je najavila usvajanje izmena Zakona o socijalnoj zaštiti, s ciljem da se uvede radno angažovanje kao kriterijum dobijanja pomoći. To znači da će socijalna pomoć ubuduće morati da se zaradi. Osim što se na ovaj način prava ugroženih grupa umanjuju nametanjem radne obaveze, postavlja se pitanje po kojoj ceni rada će se radno angažovati ova lica, kao i da li se mora na radni angažman plaćati porez i doprinos, pogotovo što je u nekim lokalnim samoupravama u primeni model radne nadoknade socijalne pomoći, koja se sprovodi po različitim aršinima.

Subvencije za nova radna mesta – kolika je stvarna korist?

Gotovo svakog dana u medijima se može pronaći informacija o otvaranju neke fabrike, uz propratne podatke koliko je otvoreno novih radnih mesta. Tek posle toga, onako uzgred, pomene se da je država dala subvenciju od više miliona evra, kako bi podržala tu investiciju strane kompanije. Iako sistem subvencija u Srbiji postoji deset godina, do sada nije urađena ozbiljna analiza njihovih efekata, odnosno koliku je korist država imala od toga. U izjavi za Ekonomski Online konsultant u okviru Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić je istakao da je razlog za to što su mnogi ugovori i dalje nedostupni javnosti, tako da nije poznato šta je sve država, kao obavezu, preuzela na sebe.

Više od trećine građana Srbije novac i dalje čuva u “slamarici”

Za razliku od prethodnih godina, ovogodišnja “Nedelja štednje” obeležava se skromno i protiče u senci niskih kamata na štedne uloge. Zanimljivo je da se, i pored pada standarda, štednja građana povećala, te je u septembru dostigla gotovo 9 milijardi evra. Čini se da su građani Srbije povratili poverenje u banke, ali i dalje njih oko 36 odsto novac čuva u “slamarici”. Istraživanja pokazuju da je prosečan štediša zaposlen, srednjih godina između 30 i 49 godina i mesečno izdvaja u stranu 34 evra.

Srbija godišnje gubi trećinu BDP-a u “sivoj ekononomiji”

Vlada Srbije proglasila je 2017. i 2018. za godine borbe protiv “sive ekonomije” u sklopu Nacionalnog programa za suzbijanje "sive ekonomije". Cilj, koji je Vlada zadala sebi, je da do 2020. godine smanji udeo “sive ekonomije” sa sadašnjih 30 na oko 26 odsto BDP-a. Stručnjaci ističu da je to nedovoljno, jer se godinama , i pored svih mera, koje Vlada preduzima, “crno tržište” i dalje širi, zbog čega Srbija godišnji gubi oko 2,9 mililarde evra.

Stvarni rast plata i penzija ili jednokratni “poklon”

Ovih dana vodi se navodna bitka između srpskih vlasti i MMF-a u vezi povećanja zarada u javnom sektoru, a razdor je nastao oko procenta. Naime, Vlada Srbije traži povećanje za sve i to od pet odsto, dok MMF nudi svega dva procenta i to samo za prosvetare i zdravstvene radnike. Penzioneri ovaj put nisu na dnevnom redu, jer se MMF oštro protivi povećanju penzija. U izjavi za Ekonomski Online saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić izrazio je uverenje da će dogovor biti postignut, ali da nije realno da plate budu povećane više od četiri odsto.

Za korišćenje IPA fondova neophodni projekti i jake institucije

Kada je pre nekoliko dana osvanula vest da Srbija, zbog neefikasnosti institucija, neće dobiti sredstva iz IPARD programa za ruralni razvoj do 2020. godine, kako je bilo predviđeno, nego u sledećih pet godina, postalo je jasno koliko smo daleko od priključenja EU. Za korišćenje IPA fondova, pored kvalitetnih projekata, neophodne su jake institucije, a Srbija to očigledno nema i pored toga što je EU do sada uložila više od 200 miliona evra u reformu državne uprave.

Godišnja zarada menadžera hedž fondova - polovina BDP-a Srbije

Javnost Srbije nedavno je uznemirila vest da američki investicioni hedž fond KKR namerava da kupi problematične kredite najvećih srpskih preduzeća. Naime, pojedini ekonomisti su ocenili da je reč o nameri fonda da dođe u posed imovine tih preduzeća po niskim cenama, a zatim da je višestruko skuplje proda i tako ostvari visoku zaradu. Inače, investicioni hedž fondovi, bave se visokorizičnim transakcijama, koje obećavaju veliki profit, a dvadesetak najboljih menadžera je prošle godine ostvarilo zaradu u iznosu od 13 milijardi dolara, što je gotovo polovina srpskog BDP-a.

NPL- ovi nisu problem samo Srbije

Prema nivou NPL-ova u ukupnom iznosu odobrenih kredita, Srbija je, sa 22 odsto, u samom vrhu u Evropi. Donošenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita doprinelo je delimičnom smanjenju njihovog iznosa, ali taj proces teče usporeno. Ekonomski stručnjaci smatraju da bi Srbija trebalo da koristi pozitivna iskustva drugih zemalja u rešavanju tog problema, koji ne opterećuje samo bankarski sektor, nego i celu privredu. Sa problemom NPL-ova suočava se veliki broj zemalja, a neke od njih, poput Rumunije, uspele su da se izbore s tim

Rad na „lizing“ biće regulisan do kraja godine

U Srbiji je trenutno nezaposleno oko 700 hiljada ljudi i zbog toga ne čudi što mnogi od njih pristaju da rade na „lizing“, često pod nepovoljnim uslovima, odnosno za malu platu i bez prava na slobodne dane, bolovanja i plaćeni godišnji odmor. Posao najčešće nalaze preko agencija za zapošljavanje, od kojih znatan broj nije registrovan za tu delatnost, a bavi se ustupanjem ili „lizingom“ radnika. Da bi se sprečile zloupotrebe u toj oblasti iz Vlade najavljuju donošenje zakona o agencijama za zapošljavanje do kraja godine.

Srpska ekonomija zavisna od dešavanja u svetu

Srbija nije izolovano ostrvo i sva dešavanja na globalnom planu itekako se odražavaju na domaću privredu. U prethodnom periodu značajan uticaj imale su monetarne politike FED-a i ECB, ali ne treba zaboraviti ni politička dešavanja, koja, u većoj ili manjoj meri, ostavljaju posledice na ekonomiju Srbije. Čini se, ipak, da najveći efekat imaju odnosi sa zemljama u okruženju, jer svaka incidentna situacija smanjuje izvozni prihod, pošto je spska privreda ekonomski najjače povezana sa tim državama.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!