Teniser iz Srbije osvoji ATP turnir u Kini i po tom osnovu dobije novčanu nagradu; muzičar iz Srbije održi koncert u Sloveniji i zaradi honorar; građevinski inženjer iz Srbije odlazi na privremeni rad u Rusiju: ovo su sve primeri kada srpski državljani ostvaruju dohodak po osnovu rada u inostranstvu. U kojoj zemlji dohodak treba da bude oporezovan u ovim slučajevima: u Srbiji ili zemlji u kojoj je srpski državljanin obavljao rad?

U Srbiji je prepoznata potreba angažovanja poreskih savetnika, pogotovo kod većih kompanija. Veće korporacije koje imaju iskustva sa ovom tematikom su veoma svesne važnosti uloge poreskih savetnika, dok manje firme uglavnom zovu u pomoć onda kada bude kasno, odnosno u toku i nakon poreskih kontrola.

U prethodnom tekstu, na primeru Kristijana Ronalda i kompanije ’’Nike’’, ukazalo se na značaj brenda i ostalih oblika nematerijalne imovine u međunarodnom oporezivanju. Sada će se na hipotetičkom primeru pokazati značaj nematerijalne imovine u oporezivanju srpskih kompanija.

Neposredno po završetku svetskog prvenstva, jedan od najpoznatijih fudbalera na svetu Kristijano Ronaldo je postigao nagodbu sa poreskim vlastima Španije u vrednosti od 19 miliona EUR kako bi izbegao služenje kazne zatvora po osnovu poreske utaje.

Ekonomski stručnjaci, koji ističu negativne efekte stranih investicija u Srbiji, tvrde da multinacionalne kompanije u Srbiji veštački smanjuju profit i da plaćaju minimalan porez na dobit.

U prošlomesečnom tekstu smo objasnili na jednostavnom primeru šta su transferne cene. U ovom tekstu biće reči o izveštaju o transfernim cenama, koji su srpski poreski obveznici obavezni da dostave nadležnoj poreskoj upravi uz svoj poreski bilans u roku od 180 dana od isteka poreske godine.

Milioneri iz celog sveta, od Rusije do Norveške i SAD teže da iskoriste prednosti italijanskih niskih poreskih stopa za super bogate.

Međunarodni stručnjaci upozoravaju da bi pojedine evropske banke mogle da budu ugrožene izmenama, koje donosi novi Republikanski poreski plan u SAD-u.

Procene koje su rađene 2013. godine - pokazuju da godišnji gubici prihoda od poreza na dobit, na svetskom nivou, usled poreske evazije, iznose od 4 – 10 odsto, što odgovara novčanom iznosu od 100 - 240 milijardi američkih dolara godišnje.

Zbog raznih prevara i malverzacija u poslovanju, organizacije širom sveta  gube 5 odsto godišnjih prihoda, navodi se u studiji, koju je sprovelo Udruženje ovlašćenih istraživača  prevara u poslovanju (ACFE).