Baza znanja | Proizvodnja hrane i pića

Deset najvećih kompanija u sektoru “Hleb, testenine i brašno” ostvaruje trećinu ukupnih prihoda

Sektor “Hleba, testenina i brašna” uključuje kompanije, čija je primarna delatnost proizvodnja i promet hleba, brašna za testenine i same testenine.

Za uspeh je važno verovati u sebe, postaviti jasne ciljeve i ostvariti ih, Zorica Selaković, vlasnica firme “Dessert”

Svaki početak je težak i sa sobom nosi izazove, prepreke, uspone i padove. Kada sam prvi put počinjala privatan posao pred sobom sam imala jedan cilj - da svojoj porodici obezbedim bolje uslove za život. Drugi put je bilo teže. Trebalo je vremena, puno truda i rada, ali sam na kraju, ipak uspela, naravno uz pomoć i podršku zaposlenih, porodice i poslovnih partnera.

Deset najvećih proizvođača vina i piva u Srbiji ostvaruje 90 odsto prihoda u sektoru

U sektoru alkoholnih pića registrovano je 1.240 preduzeća, od čega je dve trećine aktivno. Četvrtina najvećih kompanija u sektoru generiše skoro celokupni prihod sektora, dok 10 najvećih kompanija u poslednje tri godine učestvuju u ukupnom prihodu sektora sa više od 90 odsto.

Da li znamo šta kupujemo?

Gradjani u Srbiji sve manje pažnje poklanjaju kvalitetu proizvoda i usklađenosti sa deklaracijama. Iako propisi jasno definišu tu oblast, kontrolama je utvrđeno da trećina proizvoda ne odgovara deklaraciji i da je uvozna roba poznatih svetskih proizvođača slabijeg kvaliteta od one koje se konzumira u zapadnoj Evropi. Ko snosi krivicu za to? Proizvodjači, uvoznici, trgovci ili inspekcija?

Srbija bez sistemskog rešenja za održivu upotrebu pesticida

Slučaj “Juvitane” još jednom je pokazao da Srbija nema organizovan sistem kontrole korišćenja pesticida, iako je dobro poznato da su pesticidi direktni uzročnici raznih hroničnih oboljenja, od reproduktivnih, endokrinalnih oblika bolesti, pa sve do najtežih oblika što je to rak.

Koliko je pouzdana kontrola hrane u Srbiji?

Srbija i dalje nema centralnu instituciju za kontrolu hrane, te stoga ne čudi što je sve više slučajeva, poput dečje hrane “Juvitana”, u kojoj su pronađene nedozvoljene količine pesticida. Taj slučaj je još jednom pokrenuo pitanje ko i na koji način kotroliše hranu u Srbiji i kakav je njen kvalitet? To je, takođe, ukazalo i na neophodnost postojanja Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu hrane, koja i pored uloženih oko 8 miliona evra iz fondova EU i dalje ne funkcioniše. Nadležni kažu da je za njeno osposobljavanje potrebno još milion evra - kojih nema.

GMO patent “Bajera” nova pretnja za proizvodnju hrane

Nakon što je nemački gigant “Bajer” preuzeo američku kompaniju “Monsanto”, najveći strah je izazvalo pitanje da li će se proizvodnja najsavremenijih genetski modifikovanih proizvoda sada proširiti na Evropu, jer je ovim postupkom “Bajer” preuzeo novi GMO patent, koji predstavlja revolucionarnu promenu i najmoćniju gensku manipulaciju do sada, primenljivu čak i na čoveku.

Kad hleb košta 117 evra

Za poslednjih devet godina potrošnja hleba u Srbiji pala je za oko 18 kilograma po stanovniku, po čemu smo bliži evropskim standardima. Razlozi za to su promena načina života i pad standarda, ali hleb i dalje ostaje najvažnija životna namirnica. Tokom istorije hleb je pripreman od zobi, raži, ječma, potom od pšenice, dok ga danas jedna pekara u Španiji pravi sa zlatnom prašinom, a cena je prava sitnica – 117 evra.

Koliko je bezbedna hrana koju jedemo?

Informacije, kao što je vest o vraćanju 13 tona jabuka iz Rusije zbog toga što su zaražene opasnom štetečinom, ili da su inspektori pronašli u supermarketima namirnice sa neispravnom deklaracijom, navode na razmišljanje kakvu hranu jedemo i koliko je ona bezbedna. Ukoliko se tome doda podatak iz istraživanja, koje je sproveo “IHIS Nutricionizam”, da je trećina deklaracija na prehrambenim proizvodima neispravna, čini se da razloga za zabrinutost ima.

Srbija godišnje baca 250 hiljada tona hrane

Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje baci ili uništi oko 250 hiljada tona hrane, što je, imajući u vidu standard građana, previše. U svetu je trend da se viškovi hrane distribuiraju najugroženijim slojevima stanovništva. U Srbiji se time bavi Banka hrane, a uskoro bi trebalo da bude donet i zakon o viškovima hrane, koji bi regulisao tu oblast.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!