Korišćenje vodene pare za mehanizaciju proizvodnje označilo je prvu industrijsku revoluciju. Uvođenje električne energije kao pokretača masovne proizvodnje glavni je element i ono što povezujemo sa drugom industrijskom revolucijom. Uvođenje informatičke tehnologije i elektronike kao glavnog činioca automatizacije proizvodnje istorija definiše kao treću industrijsku revoluciju.

Svaki dinar, koji svojim poslovanjem ostvari Beogradski sajam, gotovo trenutno umnožava se za 3-4 puta, a na nivou nacionalne ekonomije čak i 11 puta.

Finansijski savetnik drugačije pristupa svom klijentu, u zavisnosti od toga da li klijent kupuje ili prodaje kompaniju. Tako u slučaju kupovine finansijski savetnik pomaže kupcu da se bolje upozna sa poslovanjem kompanije koju želi da kupi: kakav je njen finansijski položaj, da li će profitabilno poslovati u budućnosti, da li postoje neki značajni problemi u poslovanju, koliko treba da plati za preuzimanje i slično.

Odnosi sa investitorima (Investor Relations) predstavljaju relativno mladu disciplinu, čiji je cilj da kompanijama omogući lakši i jeftiniji pristup slobodnom kapitalu u zemlji i inostranstvu, a sve to kroz kvalitetnu komunikaciju sa investitorima, zasnovanu, pre svega, na poverenju i uzajamnoj razmeni informacija.

Naša veština u pisanju tekstova, pravljenju tabela ili pronalaženju "fajlova" u našem kompjuteru, teško se može poistovetiti sa našom pripremljenošću i osposobljenošću za "Informatičko doba".

Način na koji ljudi percipiraju ekonomske uslove zemlje u kojoj žive, igraju veliku ulogu u tome da li oni pozitivno gledaju na kvalitet svog života u poređenju sa prošlošću, pokazuju rezultati studija objavljenih u utorak.

Devedesetih godina, biti milioner je stvarno značilo nešto, o čemu govori podatak da je pre dvadesetak godina bilo značajno manje milionera u SAD-u, nego što je to danas slučaj.

“Tržište rada se drastično menja razvojem novih tehnologija i jako je važno da shvatimo da za pet ili deset godina nećemo raditi ono što radimo sada, već nešto novo za šta nam je potrebno znanje i veštine koje tek treba da steknemo“, objašnjava za Ekonomski online Marko Radenković, jedan od osnivača dizajn inkubatora „Nova iskra“, mesta gde se već pet godina širi svest o promenama u konceptu rada i obrazovanja koje donosi budućnost.

U Srbiji petina najbogatijih ima 9 puta veća primanja od petine najsiromašnijih, dok je evropski prosek 5,2 puta. Zbog toga Srbija ima najveći stepen nejednakosti u Evropi. Najbogatiji građanin Srbije prošle godine mesečno je zarađivao oko 154 hiljade evra, dok je najniža zarada ispod 200 evra. Na nejednakost najviše utiču nezaposlenost, sistem obrazovanja, socijalna i poreska politika, a čini se da su reforme baš u tim oblastima najsporije.

Preduzetništvo je centralni faktor privrednog rasta, jer uvodi na tržište nove proizvode i usluge, otvara nove destinacije za komercijalizaciju tehnologija i inovacija, ali pre svega, kreira nove firme nove vrednosti u privredi. Preduzetnici su agresivniji i radikalniji u pristupu stvaranja ekonomske vrednosti zbog pojačanog konkurentskog pritiska, diverzifikacije znanja, koje je osnov prosperiteta privrede.