Baza znanja

Virtuelni svet valuta zanimljiv običnim građanima, ali i investitorima

Neverovatan rast vrednosti bitkoina od početka godine, koja je za vrlo kratko vreme više nego udvostručena i premašila je 2.400 dolara, pokazuje sve veću popularnost virtuelnih valuta.

Manje naknade za plaćanje karticama – prvi korak ka smanjenju bankarskih marži

Narodna banka Srbije je pripremila nacrt zakona, kojim se predviđa ograničavanje bankarskih naknada na transakcije platnim karticama na 0,2 do 0,3 odsto.

Reklamno tržište usmereno ka „Milenijumsima“

U 2016. godini vrednost svetskog reklamnog tržišta iznosila je 493 milijarde dolara, što je povećanje od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Oštra borba za mesto na nebu

Do sada su „Boeing“ i „Airbus“ bili glavni konkurenti u sektoru svetskih proizvođača aviona, ali se umešala Kina, koja ima ambiciozne planove. I dok dva najveća konkurenta beleže pad profita, zbog smanjene tražnje i okreću se novim tehnologijama, kao što su električni avioni i svemirski program, kineski proizvođač tek počinje svoj let. Cilj Kine je da se probije na kompleksno i zahtevno svetsko tržište avio-industrije, koje će, kako se procenjuje, u narednih 20 godina dostići vrednost merenu u hiljadama milijardi dolara.

Cene nafte daleko od stabilizacije

Uoči sastanka Organizacije zemalja izvoznica nafte - OPEC-a sve više se pominje opcija produženja trajanja odluke o smanjenju proizvodnje, pošto se cene nafte nisu oporavile u dovoljnoj meri. Naime, cena “crnog zlata” na tržištu je dostigla 54 dolara po barelu što je za petnaestak dolara više nego pre godinu dana, ali je i dalje upola manja od iznosa, koji se plaćao pre tri godine za barel nafte. Stručnjaci kažu da je za značajniji rast cena nafte potrebno da OPEC upravlja tržištem, što sada očigledno nije slučaj.

Kad se vraćanje dela oduzetih zarada i penzija naziva povećanje

Od početka godine iz Vlade najavljuju povećanje zarada u javnom sektoru i penzija. Prvo je to bilo dva, tri, pet odsto, a sad je ulog povećan na 10 odsto. Stručnjaci smatraju da je prvo potrebno utvrditi da li za tako nešto postoje resursi, a potom kako bi se taj potez odrazio na javne finansije. S druge strane, imajući u vidu da je pre tri godine penzionerima oduzeto 22 odsto, a zaposlenima u javnom sektoru 10 odsto od primanja, prvo bi trebalo to vratiti, a onda pričati o povećanju.

E-trgovina pregazila maloprodaju

Vodeće robne kuće u SAD su od oktobra zatvorile oko 100 hiljada radnih mesta, što je više od ukupnog broja radnika u rudnicima uglja ili čeličanama. Razlozi za slom maloprodaje su rast trgovine preko Interneta, preveliki kapaciteti i promena u strukturi potrošnje. Zbog toga nečudi što je “Amazon”, najveća svetska kompanija u oblasti Internet trgovine, prošle godine imala povećanje prodaje za 27 odsto, na 136 milijardi dolara, pri čemu se neto dobit učetvorostručila, sa 596 miliona na 2,4 milijarde dolara.

U poslovnom svetu žene i dalje neravnopravne

Za poslednjih sedam godina broj žena na rukovodećim pozicijama u 350 najvećih javnih preduzeća u Evropi se udvostručio, ali one i dalje zauzimaju tek 4 odsto vodećih funkcija, dok im je zarada u proseku za 16 odsto manja od muških kolega. Prema procenama Svetskog ekonomskog foruma, biće potrebno 170 godina da se na globalnom nivou izjednače plate muškaraca i žena. I Srbija prati taj trend, pa tako zaposlene žene u proseku zarađuju 11 odsto manje od muškaraca.

Hoće li EPS ugroziti privredni rast?

Projekcija Vlade da će privredi rast ove godine biti tri odsto, mogla bi ozbiljno biti ugrožena, posle objave najnovijih podataka Republičkog zavoda za statistiku, da je u prvom kvartalu rast BDP-a iznosio svega jedan odsto. Kao glavni razlog se navodi smanjena proizvodnja u sektoru poljoprivrede i posebno električne energije, gde je zabeležen zabrinjavajući pad od čak 22,9 odsto. Ako se ima u vidu da je nedavno najavljena državna pomoć EPS-u u iznosu od 250 miliona evra, jasno je da to državno preduzeće loše posluje. O tome ćute i u Vladi, i Ministarstvu energetike, kao i u EPS-u.

Bankarima dobro ide, građani plaćaju ceh

Banke u Srbiji su u 2016. godini ostvarile dobit od 18,4 milijardi dinara, što je dvostruko više nego u prethodnoj godini. Stručnjaci kažu da ovako povećanje dobiti, i pored smanjenja kamata, pokazuje da su zaradu ostvarile od provizija, naknada, ali i naplate ranije iskazanih otpisa i rezervisanja. Građanima je isto, jer umesto visokih kamata, plaćaju druge namete prilikom uzimanja kredita. Koliko će sudske presude pomoći da se neke od nametnutih naknada ukinu, odnosno, da NBS to reši zakonskim putem, ostaje da se vidi, a za to vreme građani mogu samo da se nadaju da će ih bankarske usluge ubuduće manje koštati.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!