Baza znanja

Vaučeri rešavaju problem „sezonaca“

Od ranog proleća do kasne jeseni traje period sezonskih poslova, a radnici, koji ih obavljaju, oglavnom rade na „crno“. Takvo stanje je neodrživo, jer radnici su bez regulisanog staža i zdravstvenog osiguranja, poslodavci se nalaze u „crnoj zoni“, a država ostaje bez prihoda. Zbog toga je do kraja godine najavljeno donošenje zakona o sezonskim poslovima, koji podrazumeva uvođenje vaučera, kojim bi se uveo red u tu oblast.

Godišnja zarada menadžera hedž fondova - polovina BDP-a Srbije

Javnost Srbije nedavno je uznemirila vest da američki investicioni hedž fond KKR namerava da kupi problematične kredite najvećih srpskih preduzeća. Naime, pojedini ekonomisti su ocenili da je reč o nameri fonda da dođe u posed imovine tih preduzeća po niskim cenama, a zatim da je višestruko skuplje proda i tako ostvari visoku zaradu. Inače, investicioni hedž fondovi, bave se visokorizičnim transakcijama, koje obećavaju veliki profit, a dvadesetak najboljih menadžera je prošle godine ostvarilo zaradu u iznosu od 13 milijardi dolara, što je gotovo polovina srpskog BDP-a.

Da li u Beogradu postoji stan za gospodina Trampa?

Iako naši ljudi još žive u uverenju da su cene nekretnina i dalje previsoke, imajući u vidu naš životni standard, može se sa sigurnošću reći da nikad nije bilo povoljnije vreme za investiranje sredstava u svoj krov nad glavom.

NPL- ovi nisu problem samo Srbije

Prema nivou NPL-ova u ukupnom iznosu odobrenih kredita, Srbija je, sa 22 odsto, u samom vrhu u Evropi. Donošenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita doprinelo je delimičnom smanjenju njihovog iznosa, ali taj proces teče usporeno. Ekonomski stručnjaci smatraju da bi Srbija trebalo da koristi pozitivna iskustva drugih zemalja u rešavanju tog problema, koji ne opterećuje samo bankarski sektor, nego i celu privredu. Sa problemom NPL-ova suočava se veliki broj zemalja, a neke od njih, poput Rumunije, uspele su da se izbore s tim

Rad na „lizing“ biće regulisan do kraja godine

U Srbiji je trenutno nezaposleno oko 700 hiljada ljudi i zbog toga ne čudi što mnogi od njih pristaju da rade na „lizing“, često pod nepovoljnim uslovima, odnosno za malu platu i bez prava na slobodne dane, bolovanja i plaćeni godišnji odmor. Posao najčešće nalaze preko agencija za zapošljavanje, od kojih znatan broj nije registrovan za tu delatnost, a bavi se ustupanjem ili „lizingom“ radnika. Da bi se sprečile zloupotrebe u toj oblasti iz Vlade najavljuju donošenje zakona o agencijama za zapošljavanje do kraja godine.

Evrozona – oporavak slabiji od očekivanog

Kada je Evropska centralna banka u martu 2015. godine pokrenula program kvantitativnog popuštanja s ciljem da pokrene posustalu evropsku ekonomiju i smanji rizik od deflacije, očekivalo se da će cilj biti ostvaren za 18 meseci. Kako se ovih dana završava predviđeni vremenski period, analitičari ocenjuju da nisu ostvareni svi zacrtani ciljevi i da je oporavak slabiji nego što se očekivalo. Toga su svesni i u Evropskoj centralnoj banci, tako da je nedavno najavljeno produženje primene programa do marta 2017. godine.

Kineska privreda - džin koji posustaje

Kineska ekonomija je u prvih deset godina 21. veka beležila izuzetno visok rast, u proseku oko 10 odsto, dok je u poslednje dve godine evidentno usporavanje, što ukazuje da taj privredni džin polako posustaje. Ne samo da će privredni rast ove godine iznositi oko 7 odsto, nego se ubrzano smanjuju i devizne rezerve, a istovremeno raste javni dug, koji je prošle godine iznosio 249 odsto nacionalnog BDP-a. Imajući u vidu da je reč o drugoj ekonomiji sveta, treba očekivati da će usporavanje kineske privrede ostaviti posledice i na globalnom nivou.

Srpska ekonomija zavisna od dešavanja u svetu

Srbija nije izolovano ostrvo i sva dešavanja na globalnom planu itekako se odražavaju na domaću privredu. U prethodnom periodu značajan uticaj imale su monetarne politike FED-a i ECB, ali ne treba zaboraviti ni politička dešavanja, koja, u većoj ili manjoj meri, ostavljaju posledice na ekonomiju Srbije. Čini se, ipak, da najveći efekat imaju odnosi sa zemljama u okruženju, jer svaka incidentna situacija smanjuje izvozni prihod, pošto je spska privreda ekonomski najjače povezana sa tim državama.

Prostran: Srbija treba da gaji konoplju, lan, ricinus

Agrarna politika u narednih pet godina trebalo bi da se fokusira na nekoliko oblasti: uređenje zemljišnog fonda, pitanje finansiranja poljoprivredne proizvodnje i možda najvažnije – povećanje agrarnog budžeta na 10 odsto ukupnog budžeta, jer se na taj način obezbeđuje milijarda evra za razvoj, izjavio je za Ekonomski Online agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Srbija će do kraja godine imati deficit oko dva odsto BDP-a

Srbija u budžetu trenutno ima suficit, ali će do kraja godine na nivou opšte države imati deficit. Dobra vest je što će, prema projekciji Fiskalnog saveta, on biti duplo manji od planiranog. U izjavi za Ekonomski Online saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić je istakao da, po pravilu, pred kraj godine dospevaju na izvršenje obaveze, poput kapitalnih izdataka i garancije prema javnim preduzećima, što je između 30 i 40 milijardi dinara, tako da će rashodi prevazići prihode, što će za posledicu imati deficit.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!