Baza znanja

Zelena ekonomija – neiskorišćena šansa za razvoj

U svetu je Zelena ekonomija veoma rasprostranjena, dok je u Srbiji tek u začetku. Očekuje se da će otvaranje poglavlja 27, koje je posvećeno životnoj sredini, postaći veća ulaganja u ekologiju, a samim tim i u razvoj Zelene ekonomije. Tome će svakako doprineti i najavljeno formiranje Zelenog fonda, koji bi trebalo da počne s radom 2017. godine. Iz njega će se finansirati projekti za zaštitu životne sredine sredstvima, koja će obezbediti zagađivači.

MAT: Realan rast zarada i penzija između 3 i 4 odsto

Najavljeno povećanje zarada u javnom sektoru i penzija moglo bi realno da iznosi između 3 i 4 odsto, jer je to održivo i ne ugrožava javne finansije, istakao je ekonomista Stojan Stamenković na prezentaciji časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“. On je podsetio da je MMF dao načelnu saglasnost za povećanje, ali da još nije dogovoren konačan procenat.

Inovativni lekovi dostupni pacijentima od 2017. godine

Prema informacijama iz Ministarstva zdravlja, do kraja godine na pozitivnu listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje biće uvedeni inovativni lekovi, a u toku je izrada novog rasporeda i prioriteta uvođenja tih lekova do 2020. godine. To je dobra vest, pogotovo, ako se ima u vidu da Srbija već četiri godine nije uvela nijedan novi lek, po čemu je rekorder u Evropi, gde se godišnje uvodi između 20 i 30 novih lekova.

Koliko je bezbedna hrana koju jedemo?

Informacije, kao što je vest o vraćanju 13 tona jabuka iz Rusije zbog toga što su zaražene opasnom štetečinom, ili da su inspektori pronašli u supermarketima namirnice sa neispravnom deklaracijom, navode na razmišljanje kakvu hranu jedemo i koliko je ona bezbedna. Ukoliko se tome doda podatak iz istraživanja, koje je sproveo “IHIS Nutricionizam”, da je trećina deklaracija na prehrambenim proizvodima neispravna, čini se da razloga za zabrinutost ima.

Nedovoljno razvijene trgovačke zone u centru Beograda

Cene nekretnina u Beogradu, kao prestonici Srbije, formiraju se po određenim pravilima. Svaka manja ili veća prestonica na svetu ima najuže gradsko jezgro u kome su nekretnine skuplje nego u kvartovima, koji se od centra protežu prema periferiji.

Moguće ukidanje IPA fondova za energetiku?

Mesecima su mediji pisali o mogućnosti uvođenju sankcija Srbiji od strane Energetske zajednice, zbog neizvršavanja obaveza, koje se odnose, pre svega, na javna preduzeća. Međutim, iz Ministarstva energetike su ti navodi demantovani, uz tvrdnje da Srbija izvršava sve obaveze prema Energetskoj zajednici i da nema nikakvih problema. A onda je stigla vest da je EZ predložila kaznene mere za Srbiju, koje idu od suspenzije glasačkog prava, do ukidanja sredstava EU.

Širi se zabrinutost zbog spajanja “Bajera” i “Monsanta”

Spajanje dva svetska giganta, nemačke farmaceutske industrije “Bajer” i najveće američke kompanije za seme i pesticide “Monsanto”, vredno 66 milijardi dolara, donosi značajne promene na globalnoj ekonomskoj mapi. Kupovinom američke kompanije “Bajer” dobija 35 odsto globalnog tržišta semena i na taj način postaje najveća kompanija na svetu u agro-hemijskom biznisu. Zbog toga ne čudi što je spajanje dve kompanije izazvalo veliko podozrenje, pa i zabrinutost u poslovnim krugovima, kao i ekološkimi potrošačkim organizacijama.

Srbija godišnje baca 250 hiljada tona hrane

Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje baci ili uništi oko 250 hiljada tona hrane, što je, imajući u vidu standard građana, previše. U svetu je trend da se viškovi hrane distribuiraju najugroženijim slojevima stanovništva. U Srbiji se time bavi Banka hrane, a uskoro bi trebalo da bude donet i zakon o viškovima hrane, koji bi regulisao tu oblast.

Za korišćenje IPA fondova neophodni projekti i jake institucije

Kada je pre nekoliko dana osvanula vest da Srbija, zbog neefikasnosti institucija, neće dobiti sredstva iz IPARD programa za ruralni razvoj do 2020. godine, kako je bilo predviđeno, nego u sledećih pet godina, postalo je jasno koliko smo daleko od priključenja EU. Za korišćenje IPA fondova, pored kvalitetnih projekata, neophodne su jake institucije, a Srbija to očigledno nema i pored toga što je EU do sada uložila više od 200 miliona evra u reformu državne uprave.

Građane Srbije od boljeg života deli decenija

Najave Vlade Srbije da će prosečne zarade do kraja sledeće godine biti 450 evra, a 2018. godine 500 evra, svakako je dobra vest, ali ekonomisti ocenjuju da je za značajnije povećanje zarada i osetnije poboljašnje standarda građana neophodno da Srbija ima više stope privrednog rasta. Naime, da bi se ostvario pomenuti nivo zarada, Srbija bi, najmanje deset godina, trebalo da ima privredni rast između 4 i 5 odsto.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!