Baza znanja

Kad se vraćanje dela oduzetih zarada i penzija naziva povećanje

Od početka godine iz Vlade najavljuju povećanje zarada u javnom sektoru i penzija. Prvo je to bilo dva, tri, pet odsto, a sad je ulog povećan na 10 odsto. Stručnjaci smatraju da je prvo potrebno utvrditi da li za tako nešto postoje resursi, a potom kako bi se taj potez odrazio na javne finansije. S druge strane, imajući u vidu da je pre tri godine penzionerima oduzeto 22 odsto, a zaposlenima u javnom sektoru 10 odsto od primanja, prvo bi trebalo to vratiti, a onda pričati o povećanju.

E-trgovina pregazila maloprodaju

Vodeće robne kuće u SAD su od oktobra zatvorile oko 100 hiljada radnih mesta, što je više od ukupnog broja radnika u rudnicima uglja ili čeličanama. Razlozi za slom maloprodaje su rast trgovine preko Interneta, preveliki kapaciteti i promena u strukturi potrošnje. Zbog toga nečudi što je “Amazon”, najveća svetska kompanija u oblasti Internet trgovine, prošle godine imala povećanje prodaje za 27 odsto, na 136 milijardi dolara, pri čemu se neto dobit učetvorostručila, sa 596 miliona na 2,4 milijarde dolara.

U poslovnom svetu žene i dalje neravnopravne

Za poslednjih sedam godina broj žena na rukovodećim pozicijama u 350 najvećih javnih preduzeća u Evropi se udvostručio, ali one i dalje zauzimaju tek 4 odsto vodećih funkcija, dok im je zarada u proseku za 16 odsto manja od muških kolega. Prema procenama Svetskog ekonomskog foruma, biće potrebno 170 godina da se na globalnom nivou izjednače plate muškaraca i žena. I Srbija prati taj trend, pa tako zaposlene žene u proseku zarađuju 11 odsto manje od muškaraca.

Hoće li EPS ugroziti privredni rast?

Projekcija Vlade da će privredi rast ove godine biti tri odsto, mogla bi ozbiljno biti ugrožena, posle objave najnovijih podataka Republičkog zavoda za statistiku, da je u prvom kvartalu rast BDP-a iznosio svega jedan odsto. Kao glavni razlog se navodi smanjena proizvodnja u sektoru poljoprivrede i posebno električne energije, gde je zabeležen zabrinjavajući pad od čak 22,9 odsto. Ako se ima u vidu da je nedavno najavljena državna pomoć EPS-u u iznosu od 250 miliona evra, jasno je da to državno preduzeće loše posluje. O tome ćute i u Vladi, i Ministarstvu energetike, kao i u EPS-u.

Bankarima dobro ide, građani plaćaju ceh

Banke u Srbiji su u 2016. godini ostvarile dobit od 18,4 milijardi dinara, što je dvostruko više nego u prethodnoj godini. Stručnjaci kažu da ovako povećanje dobiti, i pored smanjenja kamata, pokazuje da su zaradu ostvarile od provizija, naknada, ali i naplate ranije iskazanih otpisa i rezervisanja. Građanima je isto, jer umesto visokih kamata, plaćaju druge namete prilikom uzimanja kredita. Koliko će sudske presude pomoći da se neke od nametnutih naknada ukinu, odnosno, da NBS to reši zakonskim putem, ostaje da se vidi, a za to vreme građani mogu samo da se nadaju da će ih bankarske usluge ubuduće manje koštati.

U EU subvencije za organsku proizvodnju hiljadu puta veće nego u Srbiji

Tržište organske proizvodnje u EU u 2015. godini vredelo je oko 27 milijardi evra i to je drugo po veličini tržište u svetu, posle SAD, gde je vrednost tog tržišta bila 35,8 milijardi evra. U Srbiji je sektor organske proizvodnje i pored izuzetno dinamičnog rasta, slabo zastupljen, pa tako učešće organskog zemljišta u ukupnom poljoprivrednom zemljištu iznosi svega 0,44 odsto, dok je u EU prosek 6 odsto. Možda je razlog u tome što su subvencije po hektaru za tu proizvodnju u Srbiji 42 evra, dok Slovenija po domaćinstvu izdvaja i do 45 hiljada evra, znači hiljadu puta više.

Uspeh na južnokorejski način

Severoistočna Azija, sa populacijom od 1,6 milijardi ljudi, što je 21,78 odsto svetskog stanovništva, i rastućom kupovnom moći, postaje jedno od najvažnijih tržišta. Naime, to tržište trenutno predstavlja više od 25 odsto globalnog BDP-a, a analitičari procenjuju da će u budućnosti i dalje rasti. Zahvaljujući ubrzanom privrednom rastu, Južna Koreja postaje novo azijsko poslovno čvorište, kao i veoma važno strateško tržište. Prema podacima Svetske banke, vrednost južnokorejskog tržišta je oko 1.230 milijardi dolara.

Krediti banaka pod lupom sudova

Krediti u švajcarskim francima, koje su banke odobravale, u poslednjih nekoliko godina su pod lupom sudova u Evropi, jer su ugovori štetni po građane. Najnoviji slučaj podizanja krivične optužnice protiv francuske “BNP Pariba banke”, zbog kredita u “švajcarskim francima”, predstavlja još jednu potvrdu, kako odgovorne države štite svoje građane. Sudovi u Srbiji su se u tu vrstu zaštite građana uključili tek pre nekoliko meseci, ali je to i dalje daleko od rešenja problema.

Finansijsko tržište – faktor povezivanja privreda

Globalno finansijsko tržište povezuje sve zemlje, ali i snažno utiče na nacionalne ekonomije. Prema istraživanju MMF-a, države svojim monetarnim politikama imaju svega 15 odsto uticaja na dešavanja na domaćem finansijskom tržištu, dok 20 do 40 odsto kolebanja finansijskih uslova je rezultat globalnih kretanja.

Železnički saobraćaj – oprezno s privatizacijom

Ako ste skoro putovali vozom imali ste prilike da se uverite u neefikasnost „Železnica Srbije“. Iako se poslednjih tridesetak godina govori o brzim prugama i brzim vozovima, na tu pogodnost građani Srbije će morati da sačekaju još neko vreme. Železnički saobraćaj u Srbiji nije na zavidnom nivou i poprilično zaostaje za evropskim standardima. Inače, ukupan godišnji promet svih srpskih preduzeća, koja pripadaju grani saobraćaja, iznosi 760 miliona evra, što je trećina evropskog proseka. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi u planiranju razvoja železnice trebalo uzeti u obzir iskustva drugih zemalja, pogotovo kad je reč o privatizaciji, jer se pokazalo da to nije dobra opcija.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!