Baza znanja

Ko je to u Srbiji zaposlio 220 hiljada ljudi u 2016. godini?

Nedavna izjava ministra za rad i zapošljavanje Aleksandra Vulina da je za prvih deset meseci ove godine zaposleno 222.000 ljudi predstavlja matematiku koja je u potpunoj suprotnosti sa podacima koja imaju Nacionalna služba za zapošljavanje (39 hiljada smanjenje), pa čak i sam poslodavac navedenog ministra -Vlada Republike Srbije.

Srpski klasteri povećavaju poslovne prihode i izvoz domaćih kompanija

Globalna TCI konferencija klastera koja je nedavno održana u gradu inovacija Aindhovenu u Holandiji, okupila je više od 500 učesnika iz oko 60 zemalja iz celog sveta i još jednom potvrdila značaj klastera za razvoj poslovanja, kao što je to slučaj sa Južnom Korejom koja svoj razvoj u velikoj meri duguje klasterima, kojih u ovoj zemlji ima 1.124, sa 85 hiljada kompanija članica i 2 miliona zaposlenih.

Ukidanje prelevmana neće pogoditi srpske farmere, cena mleka niža nego u EU

Vlada Srbije namerava da ukine prelevmane na mleko i mlečne proizvode iz EU od 1. januara 2017. godine, jer se evropsko tržište stabilizovalo i cena mleka raste. U udruženjima proizvođača mleka kažu da je to glavni parametar, da je cena u EU trenutno veća nego u Srbiji i ukoliko nastavi da raste, uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz EU više neće ugrožavati domaće farmere, čime se stiču uslovi za ukidanje zaštitnih mera.

Država zbog šverca duvana gubi stotine milione evra

Procenjuje se da je u Srbiji svaka peta paklica cigareta prošvercovana, a prema podacima Uprave carina, prošle godine je na “crnom tržištu” zaplenjeno 2,5 miliona cigareta i 4,5 tona duvana. U izjavi za Ekonomski Online direktor korporativnih poslova kompanije “Philip Morris” za jugoistocnu Evropu Ivan Miletić je istakao da, zbog šverca rezanog duvana i cigareta, državni budžet ostaje bez prihoda od akciza i PDV-a na duvanske proizvode u iznosu od više stotina miliona evra.

Koliko je pouzdana kontrola hrane u Srbiji?

Srbija i dalje nema centralnu instituciju za kontrolu hrane, te stoga ne čudi što je sve više slučajeva, poput dečje hrane “Juvitana”, u kojoj su pronađene nedozvoljene količine pesticida. Taj slučaj je još jednom pokrenuo pitanje ko i na koji način kotroliše hranu u Srbiji i kakav je njen kvalitet? To je, takođe, ukazalo i na neophodnost postojanja Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu hrane, koja i pored uloženih oko 8 miliona evra iz fondova EU i dalje ne funkcioniše. Nadležni kažu da je za njeno osposobljavanje potrebno još milion evra - kojih nema.

Inovativni lekovi u Srbiji već pet godina na čekanju

Inovativni lekovi sadrže supstance, koje do sada nisu korišćene u medicini ili zbir supstanci, koje se koriste pojedinačno, ali ne u toj kombinaciji, a njihovi proizvođači smatraju da savremena terapija pruža više mogućnosti za lečenje obolelih.

Gubitaši - koga država dotira?

Javna preduzeća su odavno “kost u grlu” državnih finansija, ne samo zbog toga što uglavnom posluju s gubitkom, pa je budžet uskraćen za značajne prihode, nego što se iz državne kase najčešće i finansiraju ti gubici, koji su višestruko veći od troškova radne snage, koji su navodno povod za njihovo finansiranje.

„Tenisova" investicija - nelojalna konkurencija domaćim poljoprivrednicima?

Najavljena investicija nemačke kompanije „Tenis“ od 420 miliona evra u domaće svinjogojstvo izaziva reakciju javnosti, koja ukazuje na potencijalni monopol ovog prerađivača na domaćem tržištu svinja i nelojalnu konkurenciju, koja se pravi domaćim poljoprivrednicima.

Oznaka "srpski kvalitet"-još jedan dobar trik za domaće potrošače?

Najava da će srpski proizvođači poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda moći da dobiju oznaku višeg kvaliteta “srpski kvalitet” primenom Uredbe koju je Vlada nedavno usvojila, domaći potrošači neće time dobiti viši kvalitet proizvoda, već samo još jedan konfuzan domaći propis, koji će kreirati više problema nego opšte koristi, osim možda za neke “slučajne učesnike”.

Da li država planira da zaradi na socijalnoj pomoći?

U Srbiji ima oko 175 hiljada radno sposobnih ljudi, koji primaju socijalnu pomoć. Vlada Srbije je najavila usvajanje izmena Zakona o socijalnoj zaštiti, s ciljem da se uvede radno angažovanje kao kriterijum dobijanja pomoći. To znači da će socijalna pomoć ubuduće morati da se zaradi. Osim što se na ovaj način prava ugroženih grupa umanjuju nametanjem radne obaveze, postavlja se pitanje po kojoj ceni rada će se radno angažovati ova lica, kao i da li se mora na radni angažman plaćati porez i doprinos, pogotovo što je u nekim lokalnim samoupravama u primeni model radne nadoknade socijalne pomoći, koja se sprovodi po različitim aršinima.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!