Baza znanja

Pravo vreme za kupovinu stana - nikad bolja ponuda kredita

Posle pravog “buma” u sektoru stambenih kredita u prvoj deceniji ovog veka, za vreme i posle ekonomske krize, došlo je do zatišja, naročito posle lošeg iskustva, koje su građani imali sa kreditima indeksiranim u švajcarskim francima. Zbog toga ohrabruje najnovija ponuda stambenih kredita u evrima sa kamatom ispod četiri odsto, dok ponuda kredita u dinarima predstavlja početak nove ere u toj oblasti.

Subvencije za nova radna mesta – kolika je stvarna korist?

Gotovo svakog dana u medijima se može pronaći informacija o otvaranju neke fabrike, uz propratne podatke koliko je otvoreno novih radnih mesta. Tek posle toga, onako uzgred, pomene se da je država dala subvenciju od više miliona evra, kako bi podržala tu investiciju strane kompanije. Iako sistem subvencija u Srbiji postoji deset godina, do sada nije urađena ozbiljna analiza njihovih efekata, odnosno koliku je korist država imala od toga. U izjavi za Ekonomski Online konsultant u okviru Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić je istakao da je razlog za to što su mnogi ugovori i dalje nedostupni javnosti, tako da nije poznato šta je sve država, kao obavezu, preuzela na sebe.

Budućnost srpskog mlekarstva zavisi od državnih podsticaja za povećanje kvaliteta mleka

U Srbiji od ukupno 1,5 milijardi litara mleka, koje se godišnje proizvede, svega polovina zadovoljava evropske standarde i zbog toga je potrebno uvesti podsticajne mere, kako bi se podigao kvalitet, izjavio je za Ekonomski Online predsednik Upravnog odbora Udruženja proizvođača mleka Srbije Ljubiša Jovanović. Cilj Udruženja je da, primenom adekvatnih mera za podsticaj kvaliteta od strane države, u periodu od 3 do 4 godine, 90 odsto proizvodnje mleka u Srbiji bude ekstrakvaliteta, čime bi domaći farmeri bili konkurentni na međunarodnom tržištu.

Više od trećine građana Srbije novac i dalje čuva u “slamarici”

Za razliku od prethodnih godina, ovogodišnja “Nedelja štednje” obeležava se skromno i protiče u senci niskih kamata na štedne uloge. Zanimljivo je da se, i pored pada standarda, štednja građana povećala, te je u septembru dostigla gotovo 9 milijardi evra. Čini se da su građani Srbije povratili poverenje u banke, ali i dalje njih oko 36 odsto novac čuva u “slamarici”. Istraživanja pokazuju da je prosečan štediša zaposlen, srednjih godina između 30 i 49 godina i mesečno izdvaja u stranu 34 evra.

Čačanski voćari se udružuju po ugledu na evropske zadrugare

Grupa entuzijasta je pre deset godina rešila da uzme sudbinu u svoje ruke i osnovali su Udruženje, koje je kasnije preraslo u zadrugu „Čačanska jabuka“. Danas njih dvadesetak zajedno na 120 hektara gaji jabuke, imaju svoju hladnjaču, a najveći deo roda plasiraju na rusko tržište. U izjavi za Ekonomski Online direktor Zadruge „Čačanska jabuka“ Nebojša Jovanović kaže da bi bilo dobro da državne mere podrške budu jasno definisane i dugoročne, kako bi voćari mogli da planiraju investicije.

Sanja Ivanić, direktorka Francusko-srpske privredne komore: Srbija glavni partner na Balkanu

Srbija i Francuska pored, tradicionalno dobrih političkih i prijateljskih odnosa, u poslednjih desetak godina jačaju i privrednu saradnju. Francuska je među deset spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a sa 900 miliona evra, na šestom mestu po vrednosti investicija u srpsku privredu. Zanimljivo je da je, među zemljama zapadnog Balkana, Srbija glavni privredni partner Francuske, ispred Hrvatske, koja je članica EU, i kao takva apsorbuje preko polovine francuskih investicija usmerenih na taj region, istakla je u intervjuu za Ekonomski Online generalna direktorka Francusko-srpske privredne komore Sanja Ivanić.

Srbija godišnje gubi trećinu BDP-a u “sivoj ekononomiji”

Vlada Srbije proglasila je 2017. i 2018. za godine borbe protiv “sive ekonomije” u sklopu Nacionalnog programa za suzbijanje "sive ekonomije". Cilj, koji je Vlada zadala sebi, je da do 2020. godine smanji udeo “sive ekonomije” sa sadašnjih 30 na oko 26 odsto BDP-a. Stručnjaci ističu da je to nedovoljno, jer se godinama , i pored svih mera, koje Vlada preduzima, “crno tržište” i dalje širi, zbog čega Srbija godišnji gubi oko 2,9 mililarde evra.

“Besplatne akcije”- kako doći do obećanih 1.000 evra?

Kada je pre nekoliko godina 4,8 miliona građana Srbije dobilo pravo na besplatne akcije od šest najboljih domaćih preduzeća, obećano im je da će od toga dobiti hiljadu evra. Međutim, realnost je to demantovala i trenutno se na računima građana nalazi oko 8.000 dinara. U izjavi za Ekonomski Online profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić je istakao da je to realan iznos, jer je u međuvremenu pala i vrednost preduzeća, čije akcije su građani dobili.

Poreski sistem Srbije kasni za Evropom 30 godina

Po ko zna koji put najavljuje se poreska reforma, a čini se da se i ovaj put država i privrednici razilaze. I dok iz Ministarstva finansija najavljuju izmene propisa o porezima na dodatu vrednost, imovinu, akcizama, kao i poseban zakon o nadoknadama, privrednici ponavljaju dugogodišnji zahtev da bi trebalo smanjiti finansijsko opterećenje, pre svega, kroz smanjenje poreza na zarade, kao i da se promeni poreski model koji nije fokusiran na kontrolu crnog tržišta. U izjavi za Ekonomski Online predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković je istakao da je za povećanje privredne aktivnosti najvažnije da se smanje finansijske obaveze, kako porezi, tako i parafiskalni nameti.

Stvarni rast plata i penzija ili jednokratni “poklon”

Ovih dana vodi se navodna bitka između srpskih vlasti i MMF-a u vezi povećanja zarada u javnom sektoru, a razdor je nastao oko procenta. Naime, Vlada Srbije traži povećanje za sve i to od pet odsto, dok MMF nudi svega dva procenta i to samo za prosvetare i zdravstvene radnike. Penzioneri ovaj put nisu na dnevnom redu, jer se MMF oštro protivi povećanju penzija. U izjavi za Ekonomski Online saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić izrazio je uverenje da će dogovor biti postignut, ali da nije realno da plate budu povećane više od četiri odsto.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!