Baza znanja

Srbija godišnje gubi trećinu BDP-a u “sivoj ekononomiji”

Vlada Srbije proglasila je 2017. i 2018. za godine borbe protiv “sive ekonomije” u sklopu Nacionalnog programa za suzbijanje "sive ekonomije". Cilj, koji je Vlada zadala sebi, je da do 2020. godine smanji udeo “sive ekonomije” sa sadašnjih 30 na oko 26 odsto BDP-a. Stručnjaci ističu da je to nedovoljno, jer se godinama , i pored svih mera, koje Vlada preduzima, “crno tržište” i dalje širi, zbog čega Srbija godišnji gubi oko 2,9 mililarde evra.

“Besplatne akcije”- kako doći do obećanih 1.000 evra?

Kada je pre nekoliko godina 4,8 miliona građana Srbije dobilo pravo na besplatne akcije od šest najboljih domaćih preduzeća, obećano im je da će od toga dobiti hiljadu evra. Međutim, realnost je to demantovala i trenutno se na računima građana nalazi oko 8.000 dinara. U izjavi za Ekonomski Online profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić je istakao da je to realan iznos, jer je u međuvremenu pala i vrednost preduzeća, čije akcije su građani dobili.

Poreski sistem Srbije kasni za Evropom 30 godina

Po ko zna koji put najavljuje se poreska reforma, a čini se da se i ovaj put država i privrednici razilaze. I dok iz Ministarstva finansija najavljuju izmene propisa o porezima na dodatu vrednost, imovinu, akcizama, kao i poseban zakon o nadoknadama, privrednici ponavljaju dugogodišnji zahtev da bi trebalo smanjiti finansijsko opterećenje, pre svega, kroz smanjenje poreza na zarade, kao i da se promeni poreski model koji nije fokusiran na kontrolu crnog tržišta. U izjavi za Ekonomski Online predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković je istakao da je za povećanje privredne aktivnosti najvažnije da se smanje finansijske obaveze, kako porezi, tako i parafiskalni nameti.

Stvarni rast plata i penzija ili jednokratni “poklon”

Ovih dana vodi se navodna bitka između srpskih vlasti i MMF-a u vezi povećanja zarada u javnom sektoru, a razdor je nastao oko procenta. Naime, Vlada Srbije traži povećanje za sve i to od pet odsto, dok MMF nudi svega dva procenta i to samo za prosvetare i zdravstvene radnike. Penzioneri ovaj put nisu na dnevnom redu, jer se MMF oštro protivi povećanju penzija. U izjavi za Ekonomski Online saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić izrazio je uverenje da će dogovor biti postignut, ali da nije realno da plate budu povećane više od četiri odsto.

GMO patent “Bajera” nova pretnja za proizvodnju hrane

Nakon što je nemački gigant “Bajer” preuzeo američku kompaniju “Monsanto”, najveći strah je izazvalo pitanje da li će se proizvodnja najsavremenijih genetski modifikovanih proizvoda sada proširiti na Evropu, jer je ovim postupkom “Bajer” preuzeo novi GMO patent, koji predstavlja revolucionarnu promenu i najmoćniju gensku manipulaciju do sada, primenljivu čak i na čoveku.

Da li država podsticajama pomaže ili odmaže IT sektoru

Domaći IT sektor oštro je napao odluku o subvenciji IT kompaniji “Endava” iz Britanije, u iznosu od 4,4 miliona evra, optužujući Vladu da time direktno ugrožava domaći IT sektor, koji predstavlja najperspektivniju privrednu granu u Srbiji.

Da li su radnici u Srbiji postali roblje ili samo vole da kukaju?

Slika niških radnika, koji kleče u fabrici “Jura”, za premijera Aleksandra Vučića nije ništa strašno, nego je problem što Srbi vole da kukaju, dok sindikat “Sloga” smatra da se radi o robovlasničkom odnosu i najavljuje proteste.

Neefikasna administracija koči legalizaciju

Prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u Srbiji je do danas pozitivno rešeno oko 30.000 predmeta za legalizaciju. To je izuzetno malo, ako se ima u vidu da je podneto više od 770 hiljada zahteva za legalizaciju. Zbog toga u resornom ministarstvu najavljuju uvođenje kvota za lokalne samouprave.

Banjski turizam, privatizacija ili prenos na lokalnu samoupravu?

Iako Srbija važi za jednu od država, koja se smatra bogatom termomineralnim vodama ovaj potencijal nije dovoljno iskorišćen, niti se vidi rešenje. Naime, tek nešto više od dvadeset banja može se svrstati u urbanizovane, dok je od 500 izvora termalne, mineralne i termomineralne vode, iskorišćena samo polovina, a sam postupak privatizacije traje više od deceniju bez uspeha.

Obavezna članarina PKS-u za privrednike novi namet

Od 1. januara sledeće godine svi privrednici i preduzetnici u Srbiji biće obavezni da plaćaju članarinu PKS-u, ali, kako je saopšteno, plaćaće je u višestruko manjem iznosu nego po dosadašnjem cenovniku, dok će za tri četvrtine kompanija članstvo biti besplatno. Međutim, pojedina poslovna udruženja, poput Saveta stranih investitora i Američke privredne komore, već su se izjasnila protiv novog sistema. U izjavi za Ekonomski Online predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je istakao da članarina ima smisla samo ukoliko za to privrednici dobijaju konkretnu uslugu.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!