Baza znanja

Bauk prezaduženosti preti svetu, globalni dug preko 200 hiljada milijardi dolara

Svetska ekonomija se ove godine suočila sa brojnim izazovima, od usporavanja privrednog rasta razvijenih ekonomija, poput Kine i zemalja BRIKS-a, preko rekordno niske cene nafte, do potresa na finansijskihm tržištima, izazvanih Bregzitom i za mnoge neočekivanom pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD.

Zašto povećavati cenu struje kad EPS ima poslovnu profitnu stopu od 15 odsto?

Iako raspolaže imovinom čija vrednost čini 7 odsto ukupne imovine i 10 odsto kapitala srpske privrede, a ostvarila je neto profitnu stopu od 9 odsto u 2015. godini, “Elektroprivreda Srbije” tri decenije nije uspela da izgradi nijedan veliki proizvodni kapacitet i dodatno se traži poskupljenje struje.

Da li srpskim privrednicima treba komora po sili zakona ili kao dobrovoljna interesna organizacija?

Obavezno članstvo u Privrednoj komori Srbije i plaćanje članarine, koje donosi novi zakon, uzburkao je poslovnu zajednicu kao nikada do sada. I dok iz PKS-a poručuju da će članarine biti smanjene nekoliko puta u odnosu na raniji period, privrednici ističu da nije u pitanju samo finansijski aspekt, već i nametanje obaveznosti članstva, a da pri tome privrednici ne znanju šta dobijaju zauzvrat i to za 2 milijarde dinara, koje će PKS godišnje dobiti samo od članarine.

Rudna nalazišta Srbije vredna milijarde dolara eksploatisaće stranci

Višedecenijsko zapostavljanje rudarstva u Srbiji i gašenje najvećeg broja nekad uspešnih proizvođača doveo je do sistemskog manjka plana i izvora za finansiranje istraživanja i eksploatacije rudnog bogastva Srbije, što će, kako stvari stoje, iskoristiti strane kompanije.

Kako spasiti srpsko selo

Od 4.709 sela u Srbiji nestaje svako četvrto, u 1.034 sela ima manje od 100 žitelja, dok više od 500 stanovnika ima u 2.832 sela. Ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. To su poražavajući podaci, koji ukazuju da je potrebna nova agrarna i socijalna reforma, koja bi omogućila razvoj poljoprivrede u vangradskim sredinama, u kojima živi 40 odsto građana Srbije.

Da li znamo šta kupujemo?

Gradjani u Srbiji sve manje pažnje poklanjaju kvalitetu proizvoda i usklađenosti sa deklaracijama. Iako propisi jasno definišu tu oblast, kontrolama je utvrđeno da trećina proizvoda ne odgovara deklaraciji i da je uvozna roba poznatih svetskih proizvođača slabijeg kvaliteta od one koje se konzumira u zapadnoj Evropi. Ko snosi krivicu za to? Proizvodjači, uvoznici, trgovci ili inspekcija?

Obnovljiv izvor energije u Srbiji - ugalj?

“Zelena energija” je postala standard u razvijenim društvima, koji Srbija prati u pokušaju, i to više pod pritiskom EU, nego što je to njen sopstveni izbor. Trenutno Srbija 70 odsto električne energije dobija iz uglja, dok dosadašnji učinak u oblasti “zelene energije” koče komplikovana zakonska regulativa i administrativne barijere, a EPS kao monopolista, najviše sredstava uložiće u razvoj termoelektrana, a ne u obnovljive izvore.

„Brzi“ vozovi Srbije jure i dalje 40 kilometara na sat

San o brzim vozovima, Srbija sanja više od tri decenije, ali se do danas nije pomerila s nulte tačke. I pored toga što su se „Železnice Srbije“ zadužile za više od 1,2 milijarde evra, i to samo u poslednjih deset godina, od toga je urađeno svega nekoliko deonica, tako da vozovi i dalje voze u proseku 40 kilometara na sat, istom brzinom, kao na početku 20 veka, sa 17 hiljada zaposlenih, od čega je 60 odsto višak.

Zašto građani Srbije bespotrebno plaćaju 5 miliona evra godišnje za kreditne penale države

Srbija je po osnovu uzetih, a neiskorišćenih kredita, u poslednjih osam godina platila kaznene penale u iznosu od 35 miliona evra, od čega samo u poslednje tri godine više od 26 miliona, što nesporno i dalje ukazuje na poslovičnu neorganizovanost državne uprave i javnih preduzeća, koja površno pristupaju ugovaranju svojih obaveza, srljajući u projekte bez potpune dokumentacije i plana, i to na štetu budžeta Srbije i poreskih obveznika.

Arapske investicije u Srbiji, matematika sa više nepoznatih?

Gromoglasno najavljivane milijarde investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, od kraja 2012. godine do danas svele su se 452,4 miliona evra, od čega se najveći deo odnosi na pozajmice, a ne vlasnička ulaganja, koja usput ne podležu javnosti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Srbije.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!