Posle potpisivanja ugovora o izgradnji gasovoda “Turski tok” u domaćoj javnosti se ponovo razmatra mogućnost priključenja Srbije tom projektu, pogotovo ako se ima u vidu da do 2019. godine mora da se pronađe alternativni pravac snabdevanja gasom. A onda je sasvim neočekivano novi počasni konzul Srbije u Sankt Peterburgu Genadij Timčenko najavio mogućnost obnavljanja projekta “Južni tok”. Takvu mogućnost, u izjavi za Ekonomski Online, nije odbacio ni predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić, koji je rekao da će rast tražnje za gasom u EU prosto nametnuti “Južni tok” kao rešenje.

Izjave predstavnika Vlade da je Srbija po privrednom rastu šampion Evrope, koje smo slušali u prethodnih nekoliko meseci, ozbiljno su demantovali izveštaji Svetske banke, MMF-a i Svetskog ekonomskog foruma, u kojima su dati najnoviji podaci o globalnoj ekonomiji. U tim izveštajima, Srbija, sa privrednim rastom od 2,5 odsto, ne da nije šampion u Evropi, nego ni u regionu. U izjavi za Ekonomski Online direktor Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović je istakao da je evidentan pomak, kad je reč o popravljanju javnih finansija, ali da je za značajnije stope privrednog rasta potreban veći nivo investicija, dalje poboljšanje poslovnog ambijenta i značajnija podrška IT sektoru.

Vlada Srbije je poništila sve pravne posledice odluke Prištine, kojom 80 odsto “Trepče” postaje vlasništvo kosovske vlade, a 20 odsto zaposlenih. Obrazlažući stav Vlade, premijer Aleksandar Vučić je istakao da je “Trepča” od vitalnog značaja za opstanak severa KiM, ali i napomenuo da je vrednost njene imovine precenjena.

U svetu je Zelena ekonomija veoma rasprostranjena, dok je u Srbiji tek u začetku. Očekuje se da će otvaranje poglavlja 27, koje je posvećeno životnoj sredini, postaći veća ulaganja u ekologiju, a samim tim i u razvoj Zelene ekonomije. Tome će svakako doprineti i najavljeno formiranje Zelenog fonda, koji bi trebalo da počne s radom 2017. godine. Iz njega će se finansirati projekti za zaštitu životne sredine sredstvima, koja će obezbediti zagađivači.

Najavljeno povećanje zarada u javnom sektoru i penzija moglo bi realno da iznosi između 3 i 4 odsto, jer je to održivo i ne ugrožava javne finansije, istakao je ekonomista Stojan Stamenković na prezentaciji časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“. On je podsetio da je MMF dao načelnu saglasnost za povećanje, ali da još nije dogovoren konačan procenat.

Prema informacijama iz Ministarstva zdravlja, do kraja godine na pozitivnu listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje biće uvedeni inovativni lekovi, a u toku je izrada novog rasporeda i prioriteta uvođenja tih lekova do 2020. godine. To je dobra vest, pogotovo, ako se ima u vidu da Srbija već četiri godine nije uvela nijedan novi lek, po čemu je rekorder u Evropi, gde se godišnje uvodi između 20 i 30 novih lekova.

Informacije, kao što je vest o vraćanju 13 tona jabuka iz Rusije zbog toga što su zaražene opasnom štetečinom, ili da su inspektori pronašli u supermarketima namirnice sa neispravnom deklaracijom, navode na razmišljanje kakvu hranu jedemo i koliko je ona bezbedna. Ukoliko se tome doda podatak iz istraživanja, koje je sproveo “IHIS Nutricionizam”, da je trećina deklaracija na prehrambenim proizvodima neispravna, čini se da razloga za zabrinutost ima.

Cene nekretnina u Beogradu, kao prestonici Srbije, formiraju se po određenim pravilima. Svaka manja ili veća prestonica na svetu ima najuže gradsko jezgro u kome su nekretnine skuplje nego u kvartovima, koji se od centra protežu prema periferiji.

Mesecima su mediji pisali o mogućnosti uvođenju sankcija Srbiji od strane Energetske zajednice, zbog neizvršavanja obaveza, koje se odnose, pre svega, na javna preduzeća. Međutim, iz Ministarstva energetike su ti navodi demantovani, uz tvrdnje da Srbija izvršava sve obaveze prema Energetskoj zajednici i da nema nikakvih problema. A onda je stigla vest da je EZ predložila kaznene mere za Srbiju, koje idu od suspenzije glasačkog prava, do ukidanja sredstava EU.

Spajanje dva svetska giganta, nemačke farmaceutske industrije “Bajer” i najveće američke kompanije za seme i pesticide “Monsanto”, vredno 66 milijardi dolara, donosi značajne promene na globalnoj ekonomskoj mapi. Kupovinom američke kompanije “Bajer” dobija 35 odsto globalnog tržišta semena i na taj način postaje najveća kompanija na svetu u agro-hemijskom biznisu. Zbog toga ne čudi što je spajanje dve kompanije izazvalo veliko podozrenje, pa i zabrinutost u poslovnim krugovima, kao i ekološkimi potrošačkim organizacijama.