Iako naši ljudi još žive u uverenju da su cene nekretnina i dalje previsoke, imajući u vidu naš životni standard, može se sa sigurnošću reći da nikad nije bilo povoljnije vreme za investiranje sredstava u svoj krov nad glavom.

Prema nivou NPL-ova u ukupnom iznosu odobrenih kredita, Srbija je, sa 22 odsto, u samom vrhu u Evropi. Donošenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita doprinelo je delimičnom smanjenju njihovog iznosa, ali taj proces teče usporeno. Ekonomski stručnjaci smatraju da bi Srbija trebalo da koristi pozitivna iskustva drugih zemalja u rešavanju tog problema, koji ne opterećuje samo bankarski sektor, nego i celu privredu. Sa problemom NPL-ova suočava se veliki broj zemalja, a neke od njih, poput Rumunije, uspele su da se izbore s tim

U Srbiji je trenutno nezaposleno oko 700 hiljada ljudi i zbog toga ne čudi što mnogi od njih pristaju da rade na „lizing“, često pod nepovoljnim uslovima, odnosno za malu platu i bez prava na slobodne dane, bolovanja i plaćeni godišnji odmor. Posao najčešće nalaze preko agencija za zapošljavanje, od kojih znatan broj nije registrovan za tu delatnost, a bavi se ustupanjem ili „lizingom“ radnika. Da bi se sprečile zloupotrebe u toj oblasti iz Vlade najavljuju donošenje zakona o agencijama za zapošljavanje do kraja godine.

Kada je Evropska centralna banka u martu 2015. godine pokrenula program kvantitativnog popuštanja s ciljem da pokrene posustalu evropsku ekonomiju i smanji rizik od deflacije, očekivalo se da će cilj biti ostvaren za 18 meseci. Kako se ovih dana završava predviđeni vremenski period, analitičari ocenjuju da nisu ostvareni svi zacrtani ciljevi i da je oporavak slabiji nego što se očekivalo. Toga su svesni i u Evropskoj centralnoj banci, tako da je nedavno najavljeno produženje primene programa do marta 2017. godine.

Kineska ekonomija je u prvih deset godina 21. veka beležila izuzetno visok rast, u proseku oko 10 odsto, dok je u poslednje dve godine evidentno usporavanje, što ukazuje da taj privredni džin polako posustaje. Ne samo da će privredni rast ove godine iznositi oko 7 odsto, nego se ubrzano smanjuju i devizne rezerve, a istovremeno raste javni dug, koji je prošle godine iznosio 249 odsto nacionalnog BDP-a. Imajući u vidu da je reč o drugoj ekonomiji sveta, treba očekivati da će usporavanje kineske privrede ostaviti posledice i na globalnom nivou.

Srbija nije izolovano ostrvo i sva dešavanja na globalnom planu itekako se odražavaju na domaću privredu. U prethodnom periodu značajan uticaj imale su monetarne politike FED-a i ECB, ali ne treba zaboraviti ni politička dešavanja, koja, u većoj ili manjoj meri, ostavljaju posledice na ekonomiju Srbije. Čini se, ipak, da najveći efekat imaju odnosi sa zemljama u okruženju, jer svaka incidentna situacija smanjuje izvozni prihod, pošto je spska privreda ekonomski najjače povezana sa tim državama.

Agrarna politika u narednih pet godina trebalo bi da se fokusira na nekoliko oblasti: uređenje zemljišnog fonda, pitanje finansiranja poljoprivredne proizvodnje i možda najvažnije – povećanje agrarnog budžeta na 10 odsto ukupnog budžeta, jer se na taj način obezbeđuje milijarda evra za razvoj, izjavio je za Ekonomski Online agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Srbija u budžetu trenutno ima suficit, ali će do kraja godine na nivou opšte države imati deficit. Dobra vest je što će, prema projekciji Fiskalnog saveta, on biti duplo manji od planiranog. U izjavi za Ekonomski Online saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić je istakao da, po pravilu, pred kraj godine dospevaju na izvršenje obaveze, poput kapitalnih izdataka i garancije prema javnim preduzećima, što je između 30 i 40 milijardi dinara, tako da će rashodi prevazići prihode, što će za posledicu imati deficit.

U Srbiji boravi privredna delegacija iz ruske Penzenske oblasti, koju čine predstavnici kompanija iz energetike, IT sektora, poljoprivrede, farmaceutske i mašinske industrije. Tim povodom Privredna komora Srbije organizovala je Poslovni forum, kako bi srpskim i ruskim privrednicima omogućila da, kroz bilateralne susrete, uspostave poslovnu saradnju.

Uprkos trendu rasta ukupnog izvoza i uvoza, došlo je do oštre redukcije izvoza u dve veoma važne oblasti, a to su prehrambena i automobilska industrija, što predstavlja znak za upozorenje, izjavio je ekonomista Stojan Stamenković na prezentaciji časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“.