Berza

Bull market može potrajati godinama

Ako je istinita najstarija maksima Volstrita, koja kaže da tržište nikada ne greši, zašto rezultati na berzi nastavljaju da rastu i pored nepovoljnih situacija na tržištu kao što su dešavanja u Severnoj Koreji, politička nesigurnost u SAD-u i odluka Fed-a?

Odgovor: zato što javni penzioni fondovi nastavljaju da plave kreditna tržišta gotovinom i to u rekordnom tempu, dok kompanije nastavljaju da koriste taj novac kako bi otkupile svoje akcije, smatra Brajan Rejnolds, strateg za klijente u kompaniji „Canaccord Genuiti“.

Rejnolds veruje da bi kreditni bum mogao da se nastavi i u naredne tri godine (a možda čak i pet), što bi trenutni bul market (tržište bikova) učinilo najdužim u istoriji. Bull market se najčešće definiše kao porast od 20 odsto u odnosu na bear market (tržište medveda) bez pada od 20 procenata.

Za razliku od takozvanih pametnih investitora, koji brinu o osnovnim uticajima kao što su ekonomija, politika i prirodne katastrofe, penzioneri koji uplaćuju sredstva u javne/državne penzione fondove, brinu samo o jednoj stvari:

"Njihov jedini fokus je na tržištu kredita. Oni će se fokusirati na to da li privreda ubrzava ili usporava, da li postoji poreska reforma ili ne, i da li Fed povećava kamatne stope", objašnjava Rejnolds. Opšta percepcija penzionera je da su akcije previše rizične, a do nedavno su 10-godišnje trezorske hartije od vrednosti donosile samo 2,33 odsto dobiti.

S obzirom da im je najveća zabrinutost da ne budu previše oprezni, penzioni fondovi gomilaju korporativne dugove i kreditne instrumente sa višim prinosima.

Do avgusta, izdavanje obveznica visokog prinosa dostiglo je cifru od 1,21 bilion dolara, što pokazuje da je nastupio period stagnacije od godišnjeg rekorda koji je iznosio 1,23 triliona dolara u 2016. godini, prema podacima Fitch Ratingsa. Pod pretpostavkom da će ovaj tempo ostati isti, osiguranje sa visokim prinosom će preći cifru od 1,8 biliona dolara, uz izdavanje zajma na najviše 1,6 triliona dolara. Kompanije su do sada koristile tu gotovinu kako bi bile primarni kupci tokom trenutnog tržišta bikova. Ono što je Rejnolds opisao kao "glavne investitore" su ustvari bili zajednički fondovi, osiguravajuća društva, hedž fondovi, inostrani kupci,  brokeri, penzioni fondovi i fondovi kojima se trguje na tržištu.

Nakon što je indeks S&P 500 u martu 2009. dostigao dno, od tada je porastao skoro četiri puta, iako su "glavni investitori" prodali akcije vredne ukupno 9,89 milijardi dolara. To je zato što je kumulativni ukupan otkup korporativnih akcija iznosio oko 3,2 triliona dolara, a pošto je kreditno tržište poraslo za 3.3 triliona dolara od kreditne krize, Rejnolds to vidi kao jedan-na-jednu korelaciju između kreditnog buma, kupovine akcija i bull marketa.

Investitori bi trebalo da dobiju jasniji pregled planova otkupa korporativnih akcija, jer je sredina oktobra u toku sezona izveštavanja o zaradama trećeg kvartala. Jedna stvar, koja bi mogla da zaustavi ove poverenike da ulažu u agresivne kreditne fondove, je da bude poduprt obrnutom krivom prinosa, ili da desetogodišnji prinos trezora padne ispod dvogodišnjeg prinosa.

Prinos na desetogodišnje obveznice je bio 86 bazičnih poena (0,86 procentnih poena), u odnosu na dvogodišnje prinose, u poređenju sa razmerom od 100 bazičnih poena pre šest meseci, prema podacima trezora.

Čak i ako se nastavi sa istiskivanjem, Rejnolds veruje da će biti potrebno najmanje godinu dana da se kriva pretvori.

"Verujemo da će se scenario inverzije krive prinosa na kraju ponoviti", rekao je Rejnolds. "U odsustvu toga, mislim da je verovatnije da će se kreditni bum intenzivirati u narednim godinama, umesto da dođe do preuranjenog kraja".

Drugim rečima, postoje velike šanse da se bull market tržišta akcija neće samo nastaviti, već da bi se mogao i ubrzati, čak i ako investitori budu verovali da je to pogrešno.

 

Izvor: MarketWatch

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!