Društvo

Četvrtina budžeta grada ide na subvencije gradskom prevozu

Najveće subvencije iz kase Grada Beograda poslednjih desetak godina odlaze za pokrivanje troškova gradskog i prigradskog prevoza i ove godine će skoro četvrtina ili oko 25 milijardi dinara od planiranih prihoda budžeta od 102,7 milijardi dinara biti potrošeno kao dotacija prevoznicima.

Veliko izdvajanje za javni prevoz prepolovilo je ukupne investicije u odnosu na period od 2008. godine do 2012. godine kada su godišnje iznosile i više od 200 miliona evra.

Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević rekao je, povodom usvajanja budžeta za ovu godinu, da "nikada nije bila planirana veća suma za javni prevoz", a ta subvencija je nazvana kapitalnom, što osporavaju ekonomisti i upozoravaju da se javna preduzeća dotiraju na račun manjih investicija.

Preduslov za ozdravljenje javnih finansija Beograda, veće investiranje u razvoj grada i rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) je, kako je ocenio Fiskalni savet, rešavanje problema finansiranja gradskog i prigradskog prevoza.

Ove godine budžetom je planirano da se samo Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd" subvencioniše sa 1,2 milijarde dinara ili oko 100 miliona evra.

Da ozdravljenje tog javnog preduzeća neće ići brzo nagoveštava i činjenica da je gradska vlast i za sledeće dve godine predvidela skoro iste sume za subvencionisanje javnog prevoza koji obavlja GSP od 1,15 milijardi dinara za sledeću godinu i 1,1 milijardu dinara 2020. godinu.

Osnovni razlog za subvencionisanje tih preduzeća je, prema oceni Fiskalnog saveta, to što oko 50 odsto putnika ne plaća kartu, već se švercuje pa su prihodi od naplate karata preko integrisanog "Bus plus" sistema svake godine sve manji, a prošle su bili oko osam milijardi dinara. Zbog toga se iz gradske kase GSP i ostali privatnici subvencioniišu iz budžeta sa oko 25 milijardi dinara.

Za vreme mandata prehodne gradske vlasti nabavljeno je 200 autobusa i 30 tramvaja, 83 trolejbusa, a od 2013. kupljeno je 95 autobusa, a nije bilo nabavki tramvaja i trolejbusa.

Nikola Nikodijević je najavio da će ove godine Grad nabaviti 100 solo autobusa, 40 zglobnih i 50 elektroautobusa, iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 65 miliona evra potpisanog za vreme mandata prethodne gradske vlasti.

Od tog kredita je za vreme mnadata gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa kupljeno 200 niskopodnih autobusa, a preostalih 200 planiranih, trebalo je da Grad i GSP kupe od domaćih proizvođača. Sadašnja vlast optužuje Đilasa da su autobusi kupljeni od poljskog "Solarisa" umesto od domaćeg proizvođača. Đilas je odgovorio da je za vreme njegovog mandata kupljeno 157 autobusa od domaćeg proizvođača Ikarbusa, a da je aktuelna gradska vlast kupila od tog proizvođača 90 vozila.

Gradski menadžer Goran Vesić rekao je nedavno da je Đilas kupio 200 "Solarisovih" autobusa iz Poljske koji su, kako je rekao, bili za 60.000 evra skuplji po autobusu, što je šteta od 12 miliona evra, naneta direktno budžetu. Iz prethodne valsti, međutim, ponavljaju da nabavka vozila iz Poljske bila isplativa jer je reč o kvalitetnim autobusima.

Vesić je rekao da nisu tačne tvrdnje Dragana Đilasa da je u njegovo vreme na ulicama Beograda bilo 300 autobusa više. "U oktobru 2013. godine, kada je smenjen Đilas, na ulicama je bilo 1.434 vozila, a poslednjeg dana 2017. godine na ulicama se nalazilo 1.582 vozila, što znači da danas imamo 148 vozila više nego u vreme kada je on bio gradonačelnik", rekao je Vesić.

Fiskalni savet je u izveštaju naveo da je jedan od uzroka lošeg poslovanja GSP-a i preveliki broj zaposlenih, a sadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali je ovih dana, kao uspeh gradskih vlasti na čijem je čelu, naveo da je iz privremenog statusa u stalni radni odnos u tom preduzeću prevedeno oko 800 radnika.

To preduzeće obavlja samo dve trećine prevoza u gradu, pa nije jedino koje prima subvencije već ih dobijaju i drugi prevoznici kao i u prigradskom prevozu - Ariva, Avala bus, Lasta, BG voz i firme koje obavljaju usluge noćnog prevoza.

Uvođenjem novog sistema naplate i upravljanja gradskim prevozom "Bus plus" turske firme "Kentkart" u februaru 2012. godine, u vreme kada je gradonačelnik bio Dragan Đilas, a vladajući blok u gradskom parlamentu predvodila Demokratska stranka (DS), vođena je akcija za povećanje prihoda gradskih prevoznika kako bi se smanjilo "dotiranje" parama svih građana, pa i onih koji su, već jednom platili kartu, bilo u autobusu bilo kupovinom pretplatne karte.

Sadašnje stranke na vlasti u Beogradu su 2013. godine smenile Đilasa, tvrdeći da su "Demokratska stranka i G17 plus još jednom zavukli ruke građanima u džep uvođenjem novog sistema naplate" i pozvala građane da ne plaćaju prevoz, čime je počelo urušavanje tog sistema.

Toj turskoj firmi je, prema ugovoru, od prihoda od naplate karata preko "Bus plus" sistema pripalo 8,54 odsto, zbog čega je bila obavezna da održava "infrastrukturu", odnosno validatore koji imaju i GPS sistem i mogu da daju informacije o lokaciji vozila, što olakšava upravljanje saobraćajem.

Negativna kampanja protiv tog sistema naplate karata pokrenuta u vreme uvođenja "Bus plusa" izaziva i danas ekscese između putnika i kontrolora i podstiče lomljenje aparata za registrovanje karata.

Fiskalni savet je upozorio da Beograd mora da poveća investicije koje se ne smeju dominantno finansirati kreditima, pa se "moraju rešiti problemi prevoza koji traju godinama".

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!