Razvoj

Direktorka „Xerox“-a En Mulkahi – žena koja je rekla 'ne' bankrotu i ličnom upornošću spasila jednu od najvećih svetskih kompanija

"Kompanije nestaju, jer se ne mogu ponovo otkriti", smatra En Mulkahi, direktorka "Xeroxa" koja nije samo obnovila tu kompaniju, već ju potpuno promenila.

Pre nego što je postala generalni direktor korporacije “ Xerox”, En Mulkahi je radila kao trgovački predstavnik kompanije, a na toj poziciji se zaposlila 1976. godine, ubrzo nakon završetka fakulteta. Međutim, nakon nekog vremena, shvatila je da je taj posao nije ispunjavao:"Mnogo telefonskih poziva i mnogo odbijanja. Mislim da nisam imala dara za to", rekla je u jednom intervjuu, prisećajući se svojih početaka u kompaniji.

U strahu od neuspeha, Mulkahi je odlučila da radi više i duže od ostalih, da bi posle šest godina mogla sa konkurise za poziciju direktora prodaje. Pokušavala je više puta, ali bezuspešno, pa je odlučila da se prijavi za posao direktora prodaje u Mejnu, državi koju čini pretežno seosko stanovništvo i gde niko od kolega zaposlenih nije želeo da bude premešten. Direktor ogranka kompanije u Bostonu, gde je u to vreme radila pitao je: „Da li uopšte znaš gde je Mejn? Zašto želiš taj posao?”

Želim promenu”, odgovorila je En Mulkahi. I ispostavilo se da je napravila mudar potez. Nakon samo dve godine, Mejn je postao jedan od najuspešnijih regiona kompanije “Xerox” za severoistok Amerike. Direktor ogranka u Bostonu, koji je postao njen supervizor, nikada joj nije priznao zasluge, a unapređena je tek nakon što je on napustio kompaniju.

Međutim, ubrzo nakon što je preuzela kormilo u „Xerox“-u 2000. godine,  kompanija se suočila sa bankrotom. Nova direktorka je odlučila da uputi otvorenu poruku  akcionarima kompanije: "'Xeroxov' poslovni model je neodrživ. Troškovi su previsoki, a profitne marže suviše niske da bi omogućile profitabilnost“. Zatražila je od akcionara jednostavne odgovore kako bi rešila složene probleme sa kojima se suočila. Kao rezultat njene inicijative, akcionari su odustali od Xerox-a, što je akcije ove kompanije oborilo za 26 odsto. Prisećajući se svojih poslovnih poteza u to vreme, Mulkahi je priznala da smatra da je pogrešila i da je trebalo da ima više takta: "Mislila sam da je iskrenije i verodostojnije priznati da je kompanija pred bankrotom i da je potrebno preduzeti dramatične akcije.“

Nakon 25 godina provedenih u kompaniji, Mulkahi je znala svaki detalj vezan za kompaniju „Xerox“, ali čak ni ona nije bila spremna za dubinu i posledice, koje je nosila finansijska kriza. Preuzimajući poziciju od izvršnog direktora Ričarda Tomana, ona je priznala da joj je nedostajala finansijska ekspertiza, s obzirom da je većinu vremena u „Xerox“-u radila u prodaji i menadžmentu.

Zato je odlučila da se obrati odeljenju računovodstva, kako bi joj pomogli da savlada detalje finansijskih rezultata i izveštaja, pre sastanka sa bankarima.

Njeni savetnici su joj sugerisali da proglasi bankrot kako bi otpisala dugove od 18 milijardi dolara, ali Mulkahi se oduprla, rekavši im da bankrotstvo nikad ne može doneti dobitak, jer ako bi iskoristila bankrot da bi kompanija izbegla plaćanje duga, „Xerox“ bi se teško vratio među ozbiljne visokotehnološke igrače u nekom trenutku u budućnosti. Umesto toga, odabrala je mnogo teži i rizičniji cilj:

-          Vratiti „Xerox“ na listu najvećih i najuspešnijih kompanija.

Da bi dobila podršku „Xerox“-ovog liderskog tima, ona se lično susrela sa najvišim rukovodiocima kompanije i objasnila im u kakvoj je situaciji firma, i zatim ih pitala da li su spremni da se tome posvete. Od ukupno stotinu najvećih rukovodilaca, njih 98 je odlučilo da prihvati ponudu.

Nakon što je čitavu karijeru provela u „Xerox“-u, Mulkahi je duboko verovala u vrednosti „Xerox“-a i bila ponosna na nasleđe ove kompanije, koja je usavršila tennologiju štampanja. Ali, Mulkahi je isto tako znala da je kompanija zaostajala za svojim rivalima. „Xerox“ se držao svog tradicionalnog poslovnog modela, dok su se konkurenti poput “Ricoh“-a i „Canon“-a pozicionirali na tržištu kao inovativniji i agresivniji.

Međutim, Mulkahi nije ostala paralizovana strahom da će osramotiti nezadovoljne akcionare. Umesto toga, izašla je na teren, gde joj je prioritet bio da osvoji kupce, fokusirajući se na njihove probleme i žalbe. O potpunoj posvećenosti poslu i napretku kompanije, najbolje govori podatak da na jednom od sastanaka svojim saradnicima i zaposlenima rekla: "Sešću u avion i odleteću gde god treba, kako bih sačuvala makar jednog korisnika „Xerox“-a".

Tokom tih svojih poseta, Mulkahi je dobila puno saveta od korisnika. Jedan od najvećih kupaca, zabrinut zbog prepreka, koje je uvećana birokratija pravila, rekao je: "Morate ubiti „Xerox“ kulturu." S obzirom da joj nikada nije nedostajalo lojalnosti prema kompaniji u kojoj je provela više od 25 godina, uzvratila je odgovorom:"Ja sam kultura ’Xeroxa’“.

U međuvremenu, rizik od bankrota se naglo povećavao, nakon što su izveštaji pokazali da je kompanija napravila značajne gubitke, iskoristivši celokupnu kreditnu liniju u iznosu od 7 milijardi dolara. Da stvar bude još gora, kompanija se suočila sa istragom Komisije za hartije od vrednosti. Međutim, to nije pokolebalo En Mulkahi, koja je odbila da smanji finansije za istraživanje, razvoj i prodaju na terenu, uprkos zahtevima akcionara, koji su tražili da ukine sve troškove istraživanja i razvoja. Umesto toga, ona je odlučila da se fokusira na „Xerox“-ovu infrastrukturu. Prodala delove „Fuji Xerox“-a, krunskog dragulja kompanije, koji je proizvodio Flektronics. Uz sve to, Mulkahi je bila prinuđena da ukine 28.000 radnih mesta i milijarde dolara troškova, ali je uspela da spasi kompaniju. Gledajući unazad, Mulkahi kaže: "Tada smo bili suočeni sa velikim brojem trenutaka, koji su se svodili na sve ili ništa, kada nismo bili sigurni da kompanija može da prođe kroz krizu. Tada smo činili sve, i stvarno mislim SVE, kako bismo izbegli bankrot i spasili kompaniju."

En Mulkahi je danas ponosna što je ostala verna svojim i vrednostima kompanije, i što nije popustila pred zakonima Volstrita i bankara, koji su joj savetovali da proglasi bankrot. Svojom posvećenošću i trudom, uspela je da otplati dug kompanije, obnovi proizvodnu liniju i tehnološku bazu i instalira novi menadžment tim.

Jedan od saveta, koji ova uspešna preduzetnica ima za kompanije, koje se suočavaju sa velikim problemima jeste: "Nemojte se braniti od neizbežnog. Suočite se sa realnošću i oblikujte svoj tim u skladu s novom vizijom, za koju verujete da će rezultirati reinvencijom“.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!