Finansijske usluge

Dogovor banaka i NKOSK-a pod lupom pravne struke

Presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu o nezakonitom naplaćivanju troškova premije osiguranja korisnicima kredita od strane banaka, postavila je na suprotne strane pravnu struku i banke.

Naime, pravni stručnjaci tvrde da je prebacivanje troška premije osiguranja na građane u suprotnosti sa Zakonom o obligacionim odnosima, dok banke, a u ovom slučaju i NKOSK, ostaju pri stavu da na to imaju pravo. Poseban problem predstavlja naplata potraživanja kroz prodaju nepokretnosti, jer upravo tu leži mogućnost malverzacija, pošto banke pristaju na nižu prodajnu cenu nepokretnosti, a preostali iznos naplaćuju direktno od NKOSK-a. 

Banke u Srbiji su prošle godine zabeležile skoro tri puta veću dobit, nego u prethodnoj godini, 18,4 milijarde dinara, a tome su značajno doprineli prihodi po osnovu naknada, koji su, posle kamata, na drugom mestu po veličini prihoda banaka. Prema podacima Agencije za privredne registre, u 2016. godini banke, koje posluju u Srbiji, ostvarile su neto dobit po osnovu naknada u iznosu od 35,3 milijarde dinara. Da je reč o dobrom poslu, jasno je ako se analiziraju svi troškovi, koje banke zaračunavaju prilikom odobravanja kredita, ali mi ćemo se zadržati na stambenim.

Zašto trošak premije osiguranja snose građani- korisnici kredita?

Građani otplaćuju više od 90 hiljada stambenih kredita u vrednosti od 3,35 milijardi evra, osiguranih kod NKOSK-a. Ukoliko se ima u vidu da je trošak za premiju osiguranja u rasponu od 1,5 do 4,2 odsto od odobrene sume, to znači da su oni, ako je kredit u iznosu od 100 hiljada evra, plaćali između 1.500 i 4.200 evra. Procenjuje se da bi banke, u slučaju tužbi građana, morale da vrate najmanje 50 miliona evra.

Nakon što se u javnosti povela polemika u vezi sa troškovima premije osiguranja oglasio se i NKOSK, saopštenjem, u kome se između ostalog navodi: “Korisnici usluge osiguranja kredita su banke ili druge finansijske organizacije sa kojima Korporacija ima zaključen ugovor o osiguranju kredita i regulisanju međusobnih obaveza u poslovima osiguranja kredita za obezbeđenje dela kredita, kojе banke odobravaju fizičkim licima.

Na bazi tog ugovora, poslovne banke nude Korporaciji na osiguranje svaki pojedinačni kredit, koji zadovoljava uslove postavljene od strane NKOSK-a. Odlukom da je prihvatila osiguranje određenog kredita, Korporacija  preuzima deo rizika nenaplativosti tog kredita (u slučaju da nakon realizovane prinudne prodaje ostvarena cena nije dovoljna da pokrije ceo iznos duga). Preuzimanjem dela rizika, Nacionalna korporacija snižava ukupan rizik banke, što utiče na smanjenje kamatne stope, koju banka naplaćuje svom klijentu (ukoliko je kamatna stopa za osigurani kredit niža za 2 odsto, za  kredit od 30.000 evra, sa periodom otplate od 25 godina, korisnik kredita će na ime kamate platiti oko 10 hiljada evra manje). Time se za korisnike ostvaruju značajne finansijske koristi u višestruko većem iznosu od iznosa naplaćene premije”.

Koliki su stvarno ti “benefiti”, koje ostvaruju korisnici kredita – građani, najbolje ilustuje primer kredita, kod jedne od banaka, koje osiguravaju kredite kod Nacionane korporacije za osiguranje stambenih kredita. 

“Ako se radi o kreditu u iznosu od 30 hiljada evra i ukoliko klijenti banke imaju zaključenu polisu životnog osiguranja vinkuliranu u korist Raiffeisen banke, troškovi koji padaju na teret klijenta u vezi osiguranja su: trošak obrade zahteva kod NKOSK 30 evra i trošak premije za osiguranje kredita kod NKOSK 450 evra. U slučaju kada klijenti nemaju zaključenu polisu životnog osiguranja vinkuliranu u korist Raiffeisen banke, trošak obrade zahteva kod NKOSK ostaje isti, ali je trošak premije za osiguranje kredita kod NKOSK veći i iznosi 525 evra

Zaposleni u NKOSK-u ne plaćaju trošak osiguranja svojih kredita?!

Zanimljivo je da NKOSK nije pominjao benefite kada je, prema izveštaju Državne revizorske institucije iz 2014. godine, Upravni odbor NKOSK-a doneo odluku da 22 njihova zaposlena budu oslobođena plaćanja premije osiguranja za stambene kredite. Na taj način je Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita stavila svoje zaposlene u privilegovan položaj u odnosu na ostale građane, jer im je odlukom UO omogućila da bez nadoknade osiguraju svoje pozajmice, čime je prihod Korporacije umanjen za 5,5 miliona dinara.

U izjavi za naš portal advokat Vladan Gotovac kaže da je reč o veoma kompleksnom ugovornom odnosu, koji nosi sa sobom brojne pravne nedoumice.

“Osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita podrazumeva specifične ugovorne odnose, u kojima krajnji korisnik - klijent banke, ostvaruje najveći benefit u vidu niže kamatne stope, a sam nije učesnik ugovornog odnosa između NKOSK i banke. Tako kompleksno postavljen ugovorni odnos predstavlja put ka otvaranju brojnih pravnih nedoumica, naročito kada je u pitanju ponašanje banaka prema klijentu u situaciji u kojoj je osigurala predmetni kredit kod NKOSK i pravima banke u slučaju kada klijent kasni sa otplatom osiguranog kredita”.

Gotovac objašnjava da je stvoren privid da korisnik kredita zbog toga što ostvaruje “benefit”, jer plaća manju kamatu, ima obavezu da preuzme trošak premije na sebe, ali po zakonu to ne mora.

“S obzirom na to da NKOSK preuzima na sebe rizik nenaplativosti predmetnog kredita, te time umanjuje ukupan rizik banke stvarajući benefit za korisnike, nameće se zaključak da ovim korisnici ostvaruju korist višestruko veću od premije koja se naplaćuje, te da banka ima pravo da trošak premije za osiguranje prebaci na klijenta kao sporedni trošak. Međutim, ugovorne strane su isključivo NKOSK i banka, te zapravo banka nema pravo na ovakav prenos obaveze, iako je to postala praksa banaka. Ovakav stav potvrdio je i Treći osnovni sud u Beogradu u presudi koja je nedavno doneta,za koju se čeka da stekne svojstvo pravnosnažnosti, a koja je od vitalnog značaja za dalje preduzimanje pravnih radnji od strane klijenata, koji su se nalazili u sličnoj situaciji, kao i tužilačka strana iz spora pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu”.

Gotovac kaže da, prema važećem Zakonu o obligacionim odnosima, banka ne bi smela da klijentu naplaćuje ništa osim kamate, koja mora biti određena ili odrediva. “Svakako da u slučajevima naplate provizije na premiju osiguranja postoje elementi za vođenje sudskog spora, ali s obzirom na to da takve provizije nisu velike, građani se mahom ne odlučuju na takav korak. Kao i naknada za puštanje kredita u tečaj, obrada kreditnog zahteva, mesečna naknada za praćenje kredita, i ovaj vid neosnovane naplate predstavlja način nelegalnog naplaćivanja novca od građana”.

Izvršenje na imovini dužnika zona moguće malverzacije

Posebno pitanje je obezbeđenje kredita, jer banka za stambeni kredit traži hipoteku kao založno pravo. To praktično znači da u slučaju da korisnik kredita ne otplati kredit, banka ima pravo da potraživanje naplati iz nekretnine na koju je stavljena hipoteka. Prema rečima Gotovca, baš u tome je prostor za malverzacije.

“U slučaju da korisnik kredita padne u docnju i banka proceni da je jedina preostala mogućnost za naplatu kredita putem prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, potrebno je da banka proglasi ceo kredit dospelim, o tome obavesti NKOSK, nakon čega će joj NKOSK isplatiti sva zaostala potraživanja i sve sledeće mesečne anuitete do konačne prodaje nepokretnosti. Takođe, NKOSK na kraju banci namiruje 75 odsto od ostvarenog neto gubitka od prodaje. Predmetna nepokretnost prodaje se na javnom nadmetanju, u svemu u skladu sa Zakonom o hipoteci i Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Iz toga sledi da najniža cena po kojoj može biti prodata jeste 2/3 vrednosti nepokretnosti, osim, ukoliko se stranke sporazumeju da može da se proda i po ceni nižoj od 2/3 vrednosti. Upravo tu leži mogućnost malverzacija, jer banke pristaju na nižu prodajnu cenu nepokretnosti, a preostali iznos naplaćuju direktno od NKOSK-a”. 

 

Biljana Blanuša

 
 

Komentari nisu dozvoljeni za ovaj post.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!