Razvoj

Finansijski savetnik je neophodan i kod kupovine i kod prodaje firme, Bojan Radojičić, direktor WTS Porezi i Finansije

Finansijski savetnik drugačije pristupa svom klijentu, u zavisnosti od toga da li klijent kupuje ili prodaje kompaniju. Tako u slučaju kupovine finansijski savetnik pomaže kupcu da se bolje upozna sa poslovanjem kompanije koju želi da kupi: kakav je njen finansijski položaj, da li će profitabilno poslovati u budućnosti, da li postoje neki značajni problemi u poslovanju, koliko treba da plati za preuzimanje i slično.

Koliko je značajno imati adekvatnog finansijskog savetnika pri preuzimanju kompanije govori i činjenica da ovakve transakcije često imaju katastrofalne posledice za kupca, jer se preceni vrednost mete, plati se previsok iznos za nju i uložena sredstva budu nepovratno izgubljena, istakao je Bojan Radojičić, direktor WTS Porezi i Finansije.

Zašto je korisno angažovati savetnika za finansijske transakcije kao što su spajanje, pripajanje, kupovina i prodaja kompanija?

Kompanije retko stupaju u ovakve transakcije, nemaju ni relevantno znanje, ni relevantno iskustvo u ovoj oblasti. Transakcije merdžera i akvizicija (M&A transakcije) su dugotrajan proces, zahtevaju širok spektar znanja (iz oblasti računovodstva, poreza, prava, finansija, marketinga, opšteg menadžmenta itd.) i zahtevaju strpljenje od učesnika u transakciji. Jedan američki konsultant u oblasti M&A transakcija je rekao ’’Svaki dil (sporazum) ima hiljadu smrti, ali se rađa samo jednom.’’. Neophodnu ekspertizu i iskustvo im mogu pružiti finansijski savetnici, koji su uspešno realizovali veliki broj transakcija ove vrste.

Finansijski savetnik drugačije pristupa svom klijentu, u zavisnosti od toga da li klijent kupuje ili prodaje kompaniju.

Kupovina kompanije je značajna investicija. Kupac angažuje sredstva, koja je zaradio tokom svog dugogodišnjeg rada, a često i pozajmljuje sredstva od finansijskih institucija kako bi realizovao transakciju. Jedno od osnovnih pravila investiranja je ’’Kupuj ono što poznaješ’’. U skladu sa tim pravilom, finansijski savetnik pomaže kupcu da se bolje upozna sa poslovanjem kompanije koju želi da kupi: kakav je njen finansijski položaj, da li će profitabilno poslovati u budućnosti, da li postoje neki značajni problemi u poslovanju, koliko treba da plati za preuzimanje i slično. Koliko je značajno imati adekvatnog finansijskog savetnika pri preuzimanju kompanije govori i činjenica da ovakve transakcije često imaju katastrofalne posledice za kupca, jer se preceni vrednost mete, plati se previsok iznos za nju i uložena sredstva budu nepovratno izgubljena.

Ukoliko klijent želi da proda svoju kompaniju, finansijski savetnik može pomoći vlasniku da pripremi kompaniju za prodaju (da se izvrše poboljšanja u poslovanju kako bi se maksimirala vrednost kompanije), da pronađe zainteresovanog investitora i da pomogne u pregovorima sa kupcem, kako bi se transakcija zaključila po uslovima povoljnim za klijenta.

Šta je due diligence izveštaj i šta obuhvata?

Due dilligence predstavlja proces detaljne analize poslovanja kompanije. Obično se vrši due dilligence kompanije mete, ali nekada i sam kupac vrši due dilligence sopstvenog poslovanja. Takođe, menadžment kompanije može angažovati konsultante za due dilligence ukoliko postoji potreba za restrukturiranjem poslovanja. Sve u svemu, due diligence se vrši pred značajne događaje u životnom ciklusu kompanije.

Forma due dilligence-a se menja u zavisnosti od toga sa kog aspekta se analizira poslovanje kompanije, kao npr sa:

1. računovodstvenog aspekta: analiza usklađenosti finansijskih izveštaja i poslovnih knjiga sa MSFI i domaćim računovodstvenim propisima, odnosno analiza verodostojnosti računovodstvenih evidencija

2. poreskog aspekta: analiza usklađenosti poslovanja kompanije sa lokalnim poreskim propisima

3. pravnog aspekta: analiza zakonitosti poslovanja kompanije i analiza ugovornih i obligacionih odnosa kompanije sa drugim pravnim i fizičkim licima

4. komercijalnog aspekta: trenutni i budući položaj kompanije na tržištu

Nalazi due diligence izveštaja direktno utiču na vrednost transakcije. Na primer, ukoliko poslovanje mete nije usklađeno sa poreskim propisima i moguće su visoke novčane kazne po tom osnovu u budućnosti, kupac može zahtevati da se preliminarna cena preuzimanja umanji za iznos potencijalnih kazni. Takođe, ukoliko due diligence proces ukaže da poslovni model mete nije atraktivan za kupca koliko se to činilo na prvi mah, može doći i do obustavljanja transakcije.

Kako se vrši procena imovine?

Za potrebe donošenja poslovnih odluka, za potrebe finansijskog izveštavanja i za poreske svrhe može se procenjivati vrednost materijalne imovine, nematerijalne imovine, učešća u kapitalu itd. Procena vrednosti svakog od navedenih oblika imovine je specifična, zahteva drugačija znanja, drugačije procedure i drugačije inpute.

Postoje tri metode procene vrednosti: računovodstveni, tržišni i prinosni. Na osnovu samih naziva metoda, možete razumeti kako se obračunava vrednost imovine: prvi metod se zasniva na nabavnoj vrednosti sadržanoj u poslovnim knjigama, drugi metod se zasniva na trenutnim tržišnim cenama ili cenama ostvarenim u ranijim uporedivim transakcijama, dok se treći metod zasniva na novčanim tokovima koje će predmet procene doneti vlasniku u budućnosti.

Koje aktivnosti obuhvata postupak prodaje biznisa i koje su strategije izlaska (exit strategies)?

Ključne aktivnosti prilikom postupka prodaje biznisa su:

1. Analiziranje trenutnog finansijskog položaja i profitabilnosti kompanije

2. Preliminarna procena vrednosti: procena vrednosti kompanije bez poboljšanja trenutne profitabilnosti i trenutnog finansijskog položaja (status quo scenario)

3. Poboljšanje poslovanja kompanije u cilju maksimiranja vrednosti

4. Procena vrednosti kompanije nakon izvršenih poboljšanja

5. Pomoć u potrazi za potencijalnim kupcima (investitorima)

6. Pregovori sa potencijalnim kupcima

7. Zaključivanje ugovora

Strategije izlaska možemo podeliti u dve ključne grupe: strategije izlaska koje se izvršavaju na otvorenom finansijskom tržištu (berzi) i strategije izlaska koje se izvršavaju van berze, direktnim dogovorom između učesnika u transakciji. S obzirom na nizak stepen razvijenosti tržišta akcija u našoj zemlji, srpske kompanije se najčešće prodaju van berze.

Kako se postiže izbegavanje dvostrukog oporezivanja?

Opasnost dvostrukog oporezivanja u M&A transakcijama se javlja u slučajevima kada je jedan od učesnika inostrano pravno ili fizičko lice. Na primer, ukoliko inostrano pravno ili fizičko lice proda svoj udeo u srpskom pravnom licu, postavlja se pitanje da li će ostvareni kapitalni dobitak biti oporezovan u Srbiji ili u zemlji iz koje dolazi inostrani rezident.

Ovakva pitanja se rešavaju ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ukoliko ne postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa određenom zemljom, primenjuje se domaće zakonodavstvo na posmatrani slučaj.

Srbija je potpisala ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa preko 50 zemalja, a u procesu je ratifikovanja i finalizacije ugovora sa još 12 zemalja.

 

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!