Na nivou celog bloka evrozone zabeleženo je smanjenje ukupnih dužničkih obaveza.
Ukupan dug u 19-članom bloku smanjen je na 85,1 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2018. godini sa 87,1 odsto BDP-a iz 2017. godine, saopštio je Eurostat, a prenosi agencija Rojters.
Budžetski deficit evrozone takođe je pao, i to na 0,5 odsto BDP-a sa 1,0 odsto iz 2017. godine.
Taj pad poklopio se sa smanjenjem javnog duga Nemačke na 60,9 odsto BDP-a sa 64,5 odsto. Najveća ekonomija bloka je, takođe, povećala svoj budžetski suficit na 1,7 odsto BDP-a sa 1,0 odsto iz 2017. godine.
Međutim, u Grčkoj je dug porastao na 181,1 odsto BDP-a u 2018. godine, što je najveći nivo javnog duga u evrozoni.
U 2017. godini, javni dug Grčke je iznosio 176,2 odsto BDP-a, a kao razlog njegovog prošlogodišnjeg povećanja navodi se poslednja rata zajma kreditora evrozone koja je isplaćena Atini u sklopu trećeg paketa pomoći toj zemlji, koji je okončan u avgustu.
Istovremeno, javni dug Italije porastao je na 132,2 odsto BDP-a u 2018. godini u odnosu na 131,4 odsto iz prethodne godine.
Evropska komisija, zadužena za praćenje budžeta članica evrozone, uzdržala se u decembru od pokretanja disciplinskog postupka protiv Italije zbog uvećanja duga, ali je još tada predvidela da će dug Italije iznositi 131,1 odsto italijanskog BDP-a u 2018. godini.
Komisija je najavila da će u junu proceniti usklađenost Rima sa fiskalnim pravilima EU, nakon što bude imala na raspolaganju konačne podatke Evrostata o italijanskom dugu, sopstvene prognoze o kretanju duga i italijanski izveštaj o fiskalnim planovima za naredne tri godine.
