Propisi

Kako se oporezuju freelanceri ? (Drugi deo)

U prethodnom tekstu smo naveli moguće opcije za oporezivanje freelancera. U ovom tekstu ćemo detaljnije razjasniti svaku od opcija. Početna pretpostavka nam je bila da freelancer nije u radnom odnosu i stoga je u obavezi da plaća pune doprinose u svakoj od opcija, kao i da usluge pruža isključivo inostranim kompanijama.

Oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti

Ukoliko se freelancer ne registruje u APR-u za obavljanje delatnosti, dužan je da u roku od 30 dana od svake primljene uplate na PP OPO obrascu obračuna i plati porez i doprinose. Ukupno plaćeni porezi i doprinosi predstavljaju oko 45 odsto primljenog dohotka.

Osnivanje PR radnje koja vodi knjige

Ukoliko se freelancer registruje u APR-u kao preduzetnik i ukoliko vodi poslovne knjige, njegova poreska osnovica se utvrđuje kao razlika između prihoda i rashoda koji se mogu priznati u poreskom bilansu. Ukoliko ne obračunava sopstvenu zaradu, ukupno plaćeni porezi i doprinosi predstavljaju oko 48 odsto oporezive dobiti. Osnovica za doprinose ne može biti niža od minimalne bruto zarade. Ukoliko freelancer obračunava zaradu, obaveze su oko 80 EUR mesečno i 10 odsto oporezive dobiti na godišnjem nivou.

Osnivanje PR radnje koja ne vodi knjige

Nakon što se freelancer registruje u APR-u, može podneti zahtev za paušalno oporezivanje Poreskoj upravi. Ukoliko se zahtev odobri, preduzetnik po rešenju Poreske uprave plaća fiksan iznos poreza na dobit i doprinosa za penziono osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Iznos poreske obaveze zavisi od prebivališta i delatnosti obveznika, ali se obično kreće oko 200-300 EUR mesečno.

Osnivanje privrednog društva

Freelancer osniva d.o.o., koji fakturiše usluge klijentima. Porez na dobit se utvrđuje kao 15 odsto poreske osnovice (prihodi umanjeni za rashode koji se mogu priznati u poreskom bilansu). Kao direktor privrednog društva, freelancer mora da uplaćuje doprinose, bez obzira da li je zaposlen ili ne.

Kaznene odredbe

Neplaćanje poreza u iznosu većem od 500.000 dinara smatra se krivičnim delom utaje poreza i predviđena je kazna zatvora do 10 godina uz novčanu kaznu. Neplaćanje nižeg iznosa poreza smatra se poreskim prekršajem i predviđene su novčane kazne, koje mogu biti i do nekoliko miliona dinara.

Srećko Ćosović,

Konsultant, WTS Porezi i Finansije

 

WTS Porezi i Finansije d.o.o.http://www.wtsserbia.com/

Naša osnovna delatnost je pružanje usluga multinacionalnim kompanijama, brzo-rastućim sistemima, kao i malim privatnim firmama i sveobuhvatna podrška u njihovom biznisu u Srbiji.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!