Bez kategorije

Od šećera do čokolade – borba za prevlast na tržištu konditorske industrije

Konditorska industrija u Srbiji spada u onaj “zdravi” deo prehrambene industrije, koji ostvaruje suficit u razmeni sa svetom. U ukupnom izvozu agrara proizvodi konditorske industrije (šećera i slatkiša) čine petinu. Ovih dana došlo je komešanja u tom sektoru, jer vlasnike menjaju ne samo fabrike konditorskih proizvoda, nego i sirovina, kao što je šećer. Koliko će novi vlasnici doprineti rastu profitabilnosti konditorske industrije pokazaće vreme, ali je jasno da je potrebna strategija razvoja tog sektora, pogotovo, ako se ima u vidu da najveća svetska kompanija slatkiša “Mars” ostvaruje godišnji profit od oko 18 milijardi dolara.

Konditorska industrija u Srbiji spada u onaj “zdravi” deo prehrambene industrije, koji ostvaruje suficit u razmeni sa svetom. U ukupnom izvozu agrara proizvodi konditorske industrije (šećera i slatkiša) čine petinu. Ovih dana došlo je komešanja u tom sektoru, jer vlasnike menjaju ne samo fabrike konditorskih proizvoda, nego i sirovina, kao što je šećer. Koliko će novi vlasnici doprineti rastu profitabilnosti konditorske industrije pokazaće vreme, ali je jasno da je potrebna strategija razvoja tog sektora, pogotovo, ako se ima u vidu da najveća svetska kompanija slatkiša “Mars” ostvaruje godišnji profit od oko 18 milijardi dolara.
Kapaciteti postoje, ali su problem sirovine
Konditorska industrija je grana prehrambne industrije, koja se bavi preradom šećerne repe i proizvodnjom šećera, kao i proizvodnjom konditorskih proizvoda (čokolade, keks). U Srbiji je, uglavnom, locirana u Vojvodini i Pomoravlju, a najpoznatije su “Jaffa” Crvenka, “Banini” Kikinda, “Ravanica” Ćuprija, “Štark” Beograd, “Paraćinka” Paraćin, “Pionir” Subotica,  “Swisslion” Novi Sad. Industrija konditorskaih proizvoda je u 2015. godini ostvarila proizvodnju od 144.776 tona, što je rast za 3 odsto više u odnosu  na prethodnu godinu. Trećina proizvodnje plasira se na inostrana tržišta, od čega gotovo 90 odsto na tržite CEFTA, a najviše u BiH oko 40 odsto, zatim Crnu Goru i Makedoniju skoro po 20 odsto, nešto manje u Hrvatsku, Sloveniju, Francusku, a u ostale zemlje oko 13 odsto.

Komentari nisu dozvoljeni za ovaj post.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!