Poresko savetovanje

Oporezivanje freelancera – najčešća pitanja i odgovori

U poslednjih nekoliko meseci, jedna od tema koja je privukla pažnju javnosti je poziv Poreske uprave freelancerima da izmire svoje poreske obaveze.

Cilj ovog teksta je da odgovori na najčešća pitanja koja se postavljaju u toku ove uzavrele diskusije.

1)  Šta se promenilo u poreskoj regulativi?

Ukoliko nije registrovao preduzetničku radnju ili kompaniju, dohodak freelancera se tretira kao ostali prihod. Odredbe Zakona o porezu na dohodak građana koje se odnose na ostale prihode se nisu menjale i poreske vlasti mogu tražiti izmirenje poreskih obaveza za nekoliko godina unazad. Napominjemo da su banke zakonski obavezne da Poreskoj upravi dostavljaju podatke o uplaćenim novčanim sredstvima na devizne račune fizičkih lica u roku od 30 dana od dana uplate. Stoga je manevarski prostor za izbegavanje poreza znatno uzak.

Ono što se promenilo je volja Poreske uprave da strožije prati naplatu poreza i doprinosa na dohodak freelancera.

2)  Kako se freelanceri oporezuju ako nisu definisani zakonom?

Iako sama poreska regulativa ne definiše striktno pojam freelancera, postoji nekoliko opcija za oporezivanje koje smo ranije detaljnije objašnjavali:

·  Za svaku uplatu iz inostranstva obveznik je dužan da podnese PP OPO prijavu i da plati poreze i doprinose. Opterećenje može zavisiti od okolnosti slučaja, a uobičajeno je oko 45% primljene uplate

·  freelancer se može registrovati kao paušalac ili preduzetnik koji vodi poslovne knjige. U ovoj opciji mora se obratiti pažnja na test samostalnosti

·  freelancer može odabrati opciju osnivanja kompanije u kojoj će biti prijavljen kao zaposlen. U ovoj opciji postojala bi obaveza  računovodstva, odnosno vođenja poslovnih knjiga

Treba imati u vidu da li lice postaje obveznik za godišnji porez na dohodak građana.

3)  Da li freelanceri mogu izbeći oporezivanje ukoliko primaju novac na inostrani račun?

Čak i ako freelancer prima uplate na inostrani račun, to ga ne oslobađa poreske obaveze. Naime, freelancer sa prebivalištem u Srbiji ili koji provodi na njenoj teritoriji više od 6 meseci godišnje, je poreski rezident Srbije. To znači da je obveznik poreza na dohodak stečen i u Srbiji i van nje.

Srbija je potpisala međunarodnu konvenciju koja će omogućiti automatsku razmenu informacija o imovini srpskih državljana u inostranstvu, što će dodatno otežati izbegavanje poreza putem uplata na inostrani račun. Iako se Konvencija trenutno ne primenjuje, poreske vlasti će po početku primene moći da oporezuju i dohodak ostvaren u ranijim godinama.

4)  Koje su pravne posledice neplaćanja poreza i doprinosa?

Fizičko lice koje ne podnese poresku prijavu se kažnjava novčanom kaznom od 5.000 RSD do 150.000 RSD.

Neplaćanje poreza po podnetoj poreskoj upravi ili poreza utvrđenog pri poreskoj kontroli se kažnjava u visini od 50% neplaćenog poreza (minimum 5.000 RSD).

Ukoliko obaveze prevazilaze iznos od 1.000.000 RSD, izbegavanje poreza se može tretirati kao krivično delo kažnjivo zatvorom.

Obaveze za neplaćen porez zastarevaju nakon 5 godina (i do 10 godina, ukoliko su poreske vlasti preduzele određene radnje koje prekidaju zastarelost), a obaveze za doprinose ne zastarevaju.

Na kraju teksta bih želeo da se zahvalim kolegi Željku Turudiću na ideji i sugestijama za tekst.

Autor: Srećko Ćosović, menadžer, WTS Porezi i Finansije d.o.o.

 

WTS Porezi i Finansije d.o.o.http://www.wtsserbia.com/

Naša osnovna delatnost je pružanje usluga multinacionalnim kompanijama, brzo-rastućim sistemima, kao i malim privatnim firmama i sveobuhvatna podrška u njihovom biznisu u Srbiji.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!