Razvoj

Srbija od snimanja stranih filmova godišnje zaradi oko 10 miliona evra

Vlada Srbije je 2016. godine donela uredbu o podsticaju filmadžijama, kako stranim tako i domaćim, da filmove snimaju u Srbiju, garantujući im dobre lokacije, kvalitetne lokalne filmske radnike, pristupačne hotele, a sve s namerom da se na svaki potrošeni dolar ili evro na produkciju kroz ekonomiju privuče 5—6 dolara/evra.

Da se strategija privlačenja stranih i domaćih filskim produkcija mora menjati kako bi ona beležila sve veće prihode ukazivala su iskustva Češke, Mađarske, Hrvatske i drugih evropskih država, koje već godinama beleže značajna sredstva upravo od filmadžija iz celog sveta. Prva je pravi bum investicija stranih filmskih produkcija imala Češka, ali je ponesena dobrom zaradom počela da povećava cene lokaliteta, taksi i ugostiteljskih usluga. Zbog toga su se snimatelji polako preseljavali u Mađarsku, a kasnije i u Hrvatsku, jer je i njihova, uostalom kao i logika bilo kojeg investitora, da odlaze tamo gde im je povoljnije, piše Dnevnik.

Ono što je ovim evropskim državama, koje dobro zarađuju od snimanja filmova, zajedničko jeste da su sve davale posebne podsticaje u vidu vraćanja dela sredstava stranim kompanijama koje na njihovim lokalitetima snimaju film. Upravo taj recept od 2016. godine koristi i Srbija, što je rezultiralo da je prošle, 2018. godine naša filmska industrija bila najuspešnija u novijoj istoriji. Samo u budžet Filmskog centra Srbije prošle godine slila se 1,1 milijarda dinara, što je skoro 10 odsto više nego godinu ranije, dok je Ministarstvo privrede koje je omogućilo podsticaje za proizvodnju audio-vizuelnih dela uvećalo svoj budžet za 100 miliona dinara. Od investicija koje su pristigle od stranih filmskih korporacija, država vraća 25 odsto uloženog, dok ostatak ostaje u budžetu.

Druga strana uspešne strategije privlačenja stranih i domaćih filmskih korporacija jeste što filmadžije koriste srpske profesionalne i materijalne resurse, zapošljavaju veliki broj ljudi, beleži se povećan broj noćenja i ugostiteljskih usluga, i na kraju krajeva atraktivne srpske lokacije dobijaju reklamu u drugim državama. Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije, objašnjava da su analize pokazale da se na dinar koji dodeljuje Ministarstvo privrede vraća devet. Posticaji  za proizvodnju audio-vizuelnih dela za 2017. godinu za uloženih 400 miliona doneli su oko 3,8 milijardi dinara investicija.

Niske cene, jednostavne procedure, lako dostupne lokacije za snimanje i kvalitetni, pa može se reći i jeftini filmski radnici u Srbiji privlače sve veći broj stranih produkcija.To je i razlog što su proteklih nekoliko godina poznati evropski i holivudski reditelji i glumci pohodili Beograd, a prema gruboj računici, Srbiji su na godišnjem nivou ostavljali oko deset miliona evra.

Takođe, gruba računica pokazuje da od kada je Srbija uvela uredbu o posticaju kinematografije, strane kompanije uložile su 2,1 milijardu dinara, odnosno 16,6 miliona evra. Manji deo tog novca pripao je lokalnim samoupravama na čijim lokacijama su snimani filmovi, svoj deo kolača dobili su srpski filmski radnici, a posla i zarade bilo je i za lokalno stanovništo koje je dok je snimanje trajalo imalo dnevnice i na taj način zarađivalo.

Podsticaji za snimanje filmova i serija postoje u 25 evropskih država. U ovom poslu prednjači Mađarska, a za njom su Češka i Hrvatska. To su države u kojima je snimano mnogo visokobudžetnih produkcija sa budžetima od preko 100 miliona dolara. Samo se u Mađarskoj „slilo“ 450 miliona evra u prošloj godini!

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!