Digitalni marketing

Stiven Džobs: Vizionar, koji je promenio tehnološki svet

Jedna od osobina koje je posedovao Stiv Džobs, a koja mu je pomogla da postane najuspešniji preduzetnik našeg vremena je njegova neverovatna mašta i vizionarstvo.

Stiven Pol Džobs je rođen u San Francisku, u Silicijumskoj dolini je bio okružen inženjerima raznih profila, pa je rano došao u kontakt sa prednostima i čarima tehnologije, koja ga je privukla. Bio je tipični usamljenik, vrlo ambiciozan i izrazito samouveren. Sa urođenom direktnošću i upornošću, imao je sposobnost da prenese svoje ideje i ubedi ljude u svoju viziju. Nije se libio da razgovara sa najpoznatijim ljudima iz struke i nije odustajao od namere da od njih dobije šta je želeo, sve dok se to ne bi ostvarilo. Primera radi, sa samo trinaest godina je pozvao legendarnog Bila Hevleta (osnivača HP) i zatražio mu rezervne delove, neophodne za konstruisanje frekventnog brojača.

Godine 1971. Stiven Džobs upoznaje se sa još jednim entuzijastom po imanu Stiv Voznijaki. Stiv Voznijaki je bio tipično dete iz Silicijumske doline. Odrastavši okružen elektronikom, Voznijaki, kao izuzetno pametno dete i svojevrsni elektronski genije, u ranom periodu detinjstva se zainteresovao za tehnologiju. Već u srednjoj školi je njegov nastavnik za elektroniku prepoznao izuzetan talenat mladića i obezbedio mu posao u lokalnoj kompaniji, gde je Stiv jednom nedeljno radio sa kompjuterima. To je bio prvi put kada je Voznijak shvatio prave mogućnosti kompjutera.

Iako je Stiv Džobs bio pet godina mlađi od Voznijaka, dvojica mladića su brzo pronašli zajednički jezik. Voznijak je bio izrazito motivisan da kopa dublje u intelektualni problem dok ne pronađe rešenje, dok je Džobsa pokretala ambicija da uspe.

Godine 1972. Stiv Džobs je upisao koledž Reed u Oregonu, ali je ubrzo napustio fakultet i vratio se u Silicijumsku dolinu, gdje je radio u kompaniji „Atari“, koja se bavila kreiranjem video igara i planirala razvijanje nove igre pod nazivom "Breakout". Džobs se kolegama pohvalio da bi mogao da dizajnira tu igricu za samo četiri dana - brže i bolje od bilo koga drugog. Obavestio je prijatelja Voznijaka o tome, i njih dvojica su, radeći bez prestanka četiri dana i noći, završili posao u predviđenom roku. Prvi samostalan zajednički poduhvat doneo im je zaradu od 700 dolara. Ovo iskustvo je pokazalo da su bili sposobni da zajedno rade na zahtevnom projektu i da u tome uspeju. Džobs i Voznijak su udružili snage i krenuli u kreiranje zajedničkih projekata.

Njih dvojica su zajedno učestvovali u kompjuterskom klubu Homebrev, kompjuterskoj hobističkoj grupi koja se okuplja u kalifornijskom Menlo Parku od 1975. godine. Voznijak je na ovom mestu video svoj prvi MITS Altair i bio je inspirisan MITS-ovim ’konstruiši ga sam’ pristupom, a ova filozofija je i danas prisutna u „Apple“-ovim proizvodima.

Voznijak je zatim kreirao prvi računar sa pisaćom mašinom nalik na tastaturu i mogućnošću povezivanja na regularni TV ekran. Ovaj proizvod, koji je kasnije nazvan Apple I, bio je arhetip modernog kompjutera. Pa ipak, motiv koji je Voznijak imao pri kreiranju ovog računara nije bio da promeni svet, već je samo želeo da pokaže kako je sposoban da napravi novu i veliku stvar sa malo sredstava.
Stiven Voznijak je ručno dizajnirao i kreirao prvi Apple I računar, dok je Stiv Džobs bio zadužen za privlačenje investitora, pokušavajući da ih ubedi da će se uskoro pojaviti veliki potencijal na tržištu personalnih računara. Džobs je u posao uveo i Majka Markulu koji je uložio 250.000 dolara i kome je pripala trećina akcija buduće kompanije.

Retkost i jedinstvenost ovih računara najbolje pokazuje podatak da je akcionarska kuća „Bohemians“ licitirala Apple I na neverovatnu cifru od 905.000 dolara.

Apple II

Apple II je prvi put predstavljen u aprilu 1977. godine i predstavljao je čudo tehnologije, koje je pokrenulo industriju personalnih kompjutera. Uspeh Apple računara doveo je do toga da Stiv Džobs postane milioner 1978. godine kada je imao samo 23 godine. Do kraja ’80ih „Apple“ je beležio prodaju koja je generisala veći kapital od „Ford Motor Company“-ja i njihovog uspeha 1956. godine.

Pa ipak, uspeh „Apple“ je nakratko ugrozio IBM, koji je proglašavan za najprodavaniji računar do 1983, godine. Istovremeno, „Apple“ je bio na ivici novog otkrića, koje bi redefinisalo upotrebu PC-a, a koje se desilo 1979. godine, kada je Džobs  prvi put ugledao Xerox Alto, prvi računar koji je imao miša. Pre toga, upotreba računara se svodila na poznavanje jezika sistema i ručno ukucavanje kodova. Džobs je video potencijal u uvođenju miša kao ulazne jedinice, pa je „Apple“ 1984. godine investitorima izložio plan uvođenja miša, što je označilo revoluciju u korišćenju PC-a.

Iste godine, Džobs je postavio Džona Skalija, za direktora „Apple“-a, a njih dvojica su se do 1985. godine sukobljavali oko sudbine kompanije. Naime, Skali je želeo da premesti fokus kompanije na oblasti u kojima je vladala manja konkurencija, kao što su obrazovanje, mala preduzeća i kućna trgovina, ali je Džobs smatrao da će ih takav pristup samo sputavati, verujući u superiornost svoje ideje i svojih rešenja na tržištu tehnologije. Ta previranja su uzrokovala da Džobs 1985. godine sa nekolicinom zaposlenih napusti „Apple“ i formira novu kompaniju „NeXT Inc“. U novu kompaniju je uložio 7 miliona dolara sopstvenog kapitala, a ta sredstva su potrošena već tokom prve godine poslovanja. Srećom po Džobsa, milijarder Ros Perot je uložio dodatna sredstva, što je omogućilo kompaniji da 1990. godine izbaci svoj prvi proizvod NeXT computer. Ovaj potez se pokazao uspešnim jer je već 1994. godine kompanija imala profit od milion dolara.

Istovremeno, Džobs je započeo projekte koji su učvrstili njegov ugled i bogatstvo, kao što je preuzimanje kompjuterski odsek „Lucasfilma“ za 10 miliona dolara. Samostalna kompanija je preimenovana u „Pixar“ i započela kreiranje niza prepoznatljivih dečijih filmova, uključujući „Toy Story“, „Monsters, Inc.“, „Finding Nemo“, „The Incredibles“ i „WALL-E“. Kompanija „Walt Disney“ 2006. preuzela je „Pixar“ za 7,4 milijarde američkih dolara, čime je Džobs postao najveći akcionar kompanije „The Walt Disney Company“.

Nakon što je preokrenula svoj fokus da bi postala kompanija koja se bavi softverom kompanija „NeXT“ je uspela da napravi impresivan i originalan operativni sistem, NeKSTSTEP. Godine 1996. godine, Džobs je ponovo ostvario kontakt sa „Apple“-om i do kraja godine, kompanija „Apple“ se složila da plati 429 miliona dolara za NeKST, zajedno sa 1,5 miliona akcija „Apple“-a.

Samo sedam meseci kasnije, Džobs je postavljen za privremenog izvršnog direktora kompanije „Apple“. Da bi preduzeće okrenuo ka profitabilnosti, Džobs je ukinuo brojne projekte i otpustio veliki broj ljudi na licu mesta, zbog čega je stekao reputaciju surovog direktora. Još važnije, najsavremenija tehnologija koju je razvila kompanija NeKST tokom prethodnih 12 godina počela je infiltriracioju u „Apple“ proizvode, a NeXTSTEP, njegov omiljeni operativni sistem, postao je Mac OS X.

Sa Stivom Džobsom na mestu izvršnog direktora, poslovanje „Apple“-a je ponovo odmaklo od puke proizvodnje računara. Promena je najpre usledila sa inovativnim iPod digitalnim muzičkim plejerom, koji je promenio način na koji ljudi slušaju muziku. Naime, pre početka proizvodnje iPoda 2001. godine, vrlo mali broj ljudi je slušao muziku na prenosnim digitalnim plejerima, dok je kasnije, pa sve do 2012. godine ukupno prodato više od 350 miliona uređaja širom sveta. Elegantan dizajn iPod-a i jednostavan korisnički interfejs otvorili su put za izdanje iPhone-a za 2007. godinu, koji je revolucionirao dizajn mobilnog telefona. Samo u 2014, Apple je prodao oko 170 miliona iPhona širom sveta.

Nezadovoljan što je imao uticaj ’samo’ na način na koji ljudi koriste mobilne telefone i slušaju muziku, Džobs je 2010. godine lansirao i iPad. Prva verzija kompaktnog tablet računara sa nekoliko tastera i ekranom osetljivim na dodir prodata je u više od  250 miliona primeraka.
Džobs je uticao na svaki detalj dizajna, funkcionalnosti i korisničkog interfejsa uređaja. Uspeh sva tri uređaja bio je nesporan. Do 2011. godine „Apple“ je premašio Ekkon Mobil Corp (KSOM) kao najveću korporaciju u Sjedinjenim Državama, sa tržišnom kapitalizacijom od oko 355 milijardi dolara.

Jedna od osobina koje je posedovao Stiv Džobs, a koja mu je pomogla da postane najuspešniji preduzetnik našeg vremena je njegova neverovatna mašta i vizionarstvo. Jedna stvar je da sanjarite o tome da vaša kompanija poraste i preuzme tržišni udeo od drugog konkurenta, ali sasvim druga stvar je  da pretpostavite da će vaši proizvodi i usluge promeniti način na koji ljudi komuniciraju, rade i žive svoj život. Stiv Džobs je sagradio čitavu kompaniju na pretpostavci da će Appleovi proizvodi i usluge promeniti svet.

Pored toga Džobs je legenda kada je reč o konceptu inovativnog i interaktivnog dizajna, jer se fokusirao na dizajn i insistirao da je apsolutno savršen. Njegovo uverenje je da je dizajn ključna komponenta za razvoj proizvoda sledeće generacije, što se razvilo u „Apple“-ovu konkurentsku prednost i brend kompanije

Bio je, takođe, izuzetno strastven i neustrašiv kada je došlo do rasta Apple-a. Mnoge akcije u njegovoj karijeri bile su kontroverzne i na određenim mestima su rizikovale budućnost kompanije. Imao je izvanrednu sposobnost da gurne kompaniju i zaposlene na samo granicu opstanka, ali je uvek uspevao da pronađe rešenje. Pored toga, njegova veličina se ogleda i u tome što je uspevao da ubedi sve oko sebe, a i same korisnike Apple proizvoda zašto moraju da kupe baš njegov proizvod, pa je on je bio krajnji prodavac svojih uređaja.
Godine 2011. Džobs je podneo ostavku na mesto izvršnog direktora kompanije „Apple“ zbog bolesti.  Čak i nakon ostavke, ostao je na funkciji predsedavajućeg odbora, nastavljajući da radi za „Apple“ sve do smrti.

Komentari nisu dozvoljeni za ovaj post.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!