Razvoj

Transparentnost Srbija: Srbija nazadovala po otvorenosti budžeta

Međunarodno istraživanje Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI) svrstalo je Srbiju na 62. mesto od 115 zemalja, što pokazuje da je budžetski dokumenti nisu dovoljno otvoreni i sveobuhvatni, saopštila je danas organizacija Transparentnost Srbija.

Od tri glavne oblasti istraživanja je najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti, sa samo dva poena (svetski prosek 12), a ocene za Srbiju su dobre jedino u kategoriji revizorskog nadzora.

Srbija je u tom istraživanju za 2017. godinu dobila 43 od sto mogućih poena, što je za četiri manji rezultat nego 2015,  pa je zbog toga, ali i povećanja broja obuhvaćenih zemalja, pala za 15 mesta na listi (2015. je zauzimala 47. mesto od ukupno 102 zemlje).

Transparentnost Srbija je ocenila da je glavni razlog za tako lošu poziciju Srbije nepoštovanje rokova, usled čega ni građani ni narodni poslanici nemaju dovoljno vremena za razmatranje ključnih budžetskih dokumenata.

"Poučeni iskustvom usvajanja budžeta Srbije za 2018. godinu, kada je poslanička većina utrošila raspoloživo vreme za raspravu besmislenim amandmanima, preporučili smo autorima ovog istraživanja, sa kojima godinama sarađujemo, da ubuduće ocenjuju ne samo da li zakonodavna tela imaju na raspolaganju dovoljno vremena da razmotre predlog budžeta koji dostavi izvršna vlast, već i da li je u raspravi ostavljeno dovoljno vremena za predstavljanje svih amandmana", istakla je TS.

Kako je objašnjeno, indeks otvorenosti budžeta je zasnovan na 109 indikatora koji pokazuju da li državni organi pripremaju osam ključnih budžetskih dokumenata, da li su oni dostupni javnosti i da li su informacije koje sadrže sveobuhvatne i korisne.

To je jedino svetsko nezavisno i komparativno istraživanje koje ispituje stanja u tri oblasti budžetske odgovornosti: transparentnost, nadzor i učešće javnosti. Rezultati se objavljuju svake druge godine, počev od 2006.

Zemlje sa najtransparentnijim budžetima ovoga puta su Novi Zeland i Južna Afrika (89), Švedska (87), Norveška (85) i Gruzija (82), dok su zemlje sa najlošijim rezultatom Saudijska Arabija (1), Sudan i Čad (2), Svazilend, Irak, Alžir i Liban (3). Kada je reč o zemljama u okruženju, bolji skor od Srbije imaju Slovenija (69), Hrvatska (57) i Albanija (50), dok su lošije rangirane Makedonija (37) i Bosna i Hercegovina (35).

"Na loš plasman Srbije najviše je uticalo to što Vlada već godinama ne dostavlja predlog zakona o završnom računu budžeta, dok predlog budžeta dostavlja tek nakon isteka propisanog roka. Takođe, polugodišnji izveštaj o realizaciji budžeta u Srbiji je nedovoljno sadržajan. Usled toga, po standardima ovog istraživanja se smatra da građani, zainteresovane grupe i stručna javnost nisu imali blagovremene informacije, niti su mogli da utiču na pripremu budžeta", istakla je TS.

Preporučeno da se ubuduće poštuju zakonski rokova za izradu ključnih budžetskih dokumenata i za njihovo objavljivanje, a da se polugodišnji izveštaj upotpuni makroekonomskim prognozama, u skladu sa međunarodnim standardima, kao i da se "građanski budžet" objavljuje ranije.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!