Društvo

U Ambasadi Francuske predstavljen ratni dnevnik Luja Franše d’ Eperea

Knjiga „Memoari. Solunski front, Srbija, Balkan” maršala Franše d’ Eperea predstavljena je u francuskoj ambasadi. Domaćin promocije bio je ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni.

On je podsetio na značaj ovog dela, a o ratnim memoarima sabranim među koricama govorili su i Vojislav Pavlović, direktor Balkanološkog instituta, i Klod de Sen-Pjer, unuka Franše d’ Eperea, koja je priredila knjigu.

Ona na ovaj događaj došla u pratnji kćerke Florijan de Sen-Pjer. Ratni dnevnik objavila je Izdavačka kuća „Prometej” povodom obeležavanja sto godina od završetka Prvog svetskog rata.

Unuka čuvenog francuskog maršala priznala je da joj je drago što je doputovala u zemlju koja ceni njenog dedu i što je u prilici da svedoči o njegovom  herojstvu. “Profesor Pavlović je dolazio u Pariz i pitao me da li mogu da nađem memoare moga dede o Istočnom frontu, i ja sam želela to da podelim sa vama. U onome što je zapisao moj deda mogu se naći poštovanje i čast koje je on ukazivao srpskom narodu”, istakla je Klod de Sen-Pjer.                    

Pozdravljajući zvanice, ambasador Mondoloni je podsetio da su savezničke trupe pod vrhovnom komandom D’ Eperea 15. septembra 1918. godine započele oslobađanje Srbije u Velikom ratu. “Jedan vek kasnije, srećni smo što je sa nama grofica Klod de Sen-Pjer, čija je porodična istorija sastavni deo zajedničke istorije Francuske i Srbije”, kazao je ambasador.

On je rekao da će srpski čitaoci biti u prilici da otkriju misli i promišljanja maršala D’ Eperea koje je on zapisivao u ratnom dnevniku između 1918. i 1920. godine. Pred njima će se, naglasio je, naći kvalitetno urađen naučni rad, deo kolekcije koju priređuje „Prometej” da bi novim generacijama preneo sećanja na velike figure vojne istorije Srbije, među kojima je Luj Franše d’ Epere koji je bio i francuski maršal i srpski vojvoda.

O knjizi.

Memoari Franše d'Epera su nastali na osnovu njegovih dnevničkih beleški koje je on zapisivao tokom njegove bogate vojničke karijere. U poslednjem periodu života, Franše d'Epere je beleške redigovao, obogatio i zahvaljujući pomoći oficira koju su služili pod njegovom komandom, prekucao. Original memoara je u privatnom arhivu gospođa Klod i Florijan de San Pjer, a mikrofilm memoara se nalazi u arhivu istorijskog odeljenja francuskog ministarstva odbrane u Vansenu. Memoari, ni u celini ni u delovima, do sada nikada nisu publikovani. Srpska čitalačka publika, zahvaljujući ljubaznoj dozvoli gospođe Klod de San Pjer, ima privilegiju da se prva upozna sa memoarima Franše d'Eperea. 

 

Memoari se sastoje od 12 poglavlja, od koji ova knjiga sadrži jedanaesto poglavlje koje nosi naslov: Moje komandovanje na Istoku, i odnosi se na period od juna 1918. godine, kada je Franše d'Epere stigao u Solun, do januara 1919. godine kada je prešao u Konstantinopolj. Sastavni deo memoara čine i četiri aneksa, koje je Franše d'Epere uključio u tekst memoara kao svedočanstvo o događajima koji osvetljavaju prilike u kojima je on bio glavnokomandujući general savezničkih armija na Solunskom frontu.

Pored samih memoara knjiga sadrži i predavanje koje je Franše d'Epere održao posle pogibije kralja Aleksandra u Marseju, autograf njegovog pisma njegovom prijatelju Le Šateliju iz novembra 1918., predgovor D'Eperea knjizi Vitezi slobode i reakcije srpske štampe na dodelu čina počasnog vojvode Franše d'Epereu 1921. godine.

Luj, Feliks Marija Fransoa Franše d’Epere je rođen je 1856. u blizini Orana u Alžiru gde mu je otac kao oficir bio sa službom. Posle završene gimazije u Parizu opredelio se, kao i njegov otac, za akademiju u Sen Siru i poziv oficira. Nemiran duh sa mnogo smisla za akciju, postojanih uverenja i sa mnogo intelektualne radoznalosti, Franše d’Epere je po izlasku iz San Sira izabrao da služi u kolonijalnim trupama. Odlikovala ga je želja da učestvuje u kolonijalnim pohodima i diplomatskim misijama, a kada je mu služba nije omogućavala da putuje i upozna nova sredine i iskustva to je činio sam. Na spisak misija i pohoda u kojima je učestvovao, Alžir, Tunis, Vijetnam, Kina, Maroko, treba dodati njegova putovanja, u Italiju, Bosnu i Hercegovinu, Grčku Albaniju, SAD, Nemačku i Kinu. Stečeno međunarodno iskustvo mu je dalo samostalnost u donošenju odluka i  sposobnost snalaženja u složenim diplomatskim situacijama.

Karijera Franše d’Eperea je, uprkos ili čak zahvaljujući njegovoj preduzimljivosti, posle prvog kolonijalnog perioda sledila uobičjen tok, koji ga je preko generalštabne škole  vodio ka službi u garnizonima u Francuskoj te je 1899. godine bio u štabu 69. pešadijskog puka u Nansiju u rangu potpukovnika. Sledeće godine  prekomandovan je u ekspedicioni korpus u Kini u punom jeku bokserskog ustanka. Tokom prve decenije 20 veka d’Epere je služio u garnizonima na Istoku i Severu Francuske, ali je takođe 1906. godine bio u misiji u Španiji i Maroku u vreme konferencije u Algesirasu. Sa svega 55 godina d’Epere je  marta 1912. postavljen za komandanta 28. alpske divizije stacionirane u Šamberiju u rangu generala. Samo nekoliko meseci kasnije je imenovan za komandanta trupa u zapadnom Maroku. Francuski protektorat je uspostavljen marta 1912. godine i d’Epereov zadatak je bio da uguši pobunu marokanskih plemena koje nisu prihvatale protektorat. Godina i šest meseci koje je proveo u Maroku su bili od izuzetnog značaja za d’Eperea. Samostalno je vodio operacije na velikom prostoru zasnovane na smelim i odlučnim pohodima, borio se sa nedostatkom ljudstva i sredstava, pored vojnih imao je i političke odgovornosti, jednom rečju stekao je dragocena iskustva koja će mu biti od velike koristi tokom boravka na Balkanu. Po povratku u Francusku oktobra 1913. godine postao je  komandant 1. armijskog korpusa u Lilu, a septembra 1914. godine, u jeku velikog rata, i komandant 5 armije.

 

Tokom Velikog rata  učestvovao je kao komandant 1. korpusa u pograničnim bitkama avgusta 1914. godine, a kao komandant 5. armije je učestvovao u bici na Marni, gde je njegovom zaslugom napravljen preokret i odbačena nemačka ofanziva. Za komandanta grupe armija Istok je postavljen 1916. godine, i u tom svojstvu je izrazio rezerve prema planu prolećne ofanzive 1917. godine generala Nivela, Žofrovog naslednika na mestu glavnokomadujućeg francuske armije. Nemačke armije su  u bici kod  Puta Dama (Chemin des Dames) krajem maja i početkom juna 1918. godine napravile proboj na frontu d’Epereove grupe armije sever i stigle do Marne kao i 1914. godine. Već 6. juna 1918. godine Depere je dobio telegram, kojim je postavljen za  glavnokomandujućeg generala na Solunskom frontu.

Neposredno po dolasku na novu dužnost d’Epere je sačinio plan ofanzove na  srpskom sektoru fronta sa ciljem da Bugarska bude izbačena iz rata. Pobeda srpskih i francuskih divizija u bici  kod Dobropolja septembra 1918. godine odlučila je o ishodu rata na Balkanu i stvorila je uslove da celokupna teritorija Srbije bude oslobođena do početka novembra 1918. godine. Za zasluge u ratu d’Epere je 1921. godine odlukom francuske vlade dobio čina maršala, a kralj Aleksandar mu je iste godine dodelio u počasni čin vojvode. d’Epere je postao je član Francuske akademije 1934. godine nasledivši fotelju od maršala de luateja, koji mu je 1912. godine poverio komandu nad rupama u zapadnom maroku. Francuski maršal i srpski vojvoda, Luj Franše d’Epere umro je 1942. godine.

 

 

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!