Za rešavanje problema kontrole i smanjenja otpada, generalno postoje tri koncepta. Prvo je nastao koncept kontrole otpada na kraju cevi (End-of-Pipe pollution control technologies), zatim koncept čistije proizvodnje (Cleaner Production concept) i konačno koncept nulte emisije (Zero Emissions concept). Koncept kontrole otpada na kraju cevi tretira već nastali otpad, dok koncept čistije proizvodnje daje efikasniju upotrebu resursa uz smanjenje zagađenje. Koncept nulte emisije obuvata i iskorištavanje otpadnih tokove.
Pri rešavanju problema konceptom nulte emisije, prethodna dva koncepta, takođe, imaju svoje mesto. Idealno bi bilo koristi koncept čistije proizvodnje, a izlazne tokove, koji se ovim konceptom nisu mogli rešiti, rešiti konceptom nulte emisije. Ukoliko sve otpadne tokove nismo u mogućnosti da iskoristimo, primenujemo koncept kontrole otpada na kraju cevi ili ih skladištimo na sigurnom.
Pri realizaciji koncepta nulte emisije, kao zaokružene celine tok materije, razlikujemo više nivoa sistema (Tapas, 2005).
1. Mali sistemi
Sistem može da predstavlja jednu fabriku ili malu farmu. Zatvoreni su i marterijalni i energetski tokovi. Ovakav sistem se, pre svega, može ostvariti u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, gde se otpadni tokovi mogu koristi i kao energenti.
2. Veliki sistemi
Vrlo često da bi se materijalni i energetski tokovi zaokružili neophodno je da više industrija formiraju klastere. U kružnom toku, otpadni i sporedni tokovi jedne industrije koriste kao sirovina za druge. Moguće je u ovakvim sistemima zaokružiti i energetske tokove.
3. Regionalni sistemi
Ceo koncept realizuje se na regionalnom nivou. U cilju realizacije koncepta neophodno je održivo regionalno planiranje kao i uključivanje društva u celini.
Cirkularna ekonomija doprinosi unapređenju privrede
Cirkularna ekonomija se bazira na konceptu nulte emisije. Kao i kocept nulte emisije i cirkularna ekonomija predstavlja pomak od ekonomije bazirane na linearnom modelu industrije, koja uvozi sirovine i generiše otpad, ka cirkularnoj ekonomiji.
Cirkularna ekonomija zasniva se na korišćenju regionalnih materijalnih i energetskih resursa. Inovativnim tehnologijama koriste se domaće sirovina i otpadni tokovi. Na ovaj način jedna jedina kompanija postaje izvor za čitav niz usluga: sakupljanje, transport i prerada otpada i materijala u energente ili sirovine za druge industrije.
Pare poreskih obveznika kod ovakve ekonomije, maksimalno ostaju u datoj zemlji, jer se potreba za uvozom minimizuje. Otpad se prepoznaje kao korisna sirovina i lokalno kruži u duhu cirkularne ekonomije. Materijalni i energetski tokovi se optimizuju što vodi ka optimalnom iskorišćenju materijala i minimalnoj energetskoj potrošnji.
Cirkularna ekonomija ima i pozitivan efekat sa stanovišta zaštite životne sredine, vodi ka ublažavanju klimatskih promena, minimizira problem skladištenje otpada, smanjuje pritisak na neobnovljive izvore energije i konačno smanjuje energetsku i sirovinsku zavisnost.
Za realizaciju koncepta Cirkularne ekonomije nisu dovoljni samo tehničko-tehnološki preduslovi. Neophodni su odgovarajući socijalni, kulturni, finansijski, pravni, institucionalni i politički okviri. Imajući nabrojane parametre, potpuno istovetna rešenja nisu primenljiva u svim zemljama.
Prof. Dr Zoltan Zavargo
Predsednik Udruženja „Klaster za energetsku efikasnost“
