Naime, kako zaista funkcioniše radni dan u sajber prostoru? Da li je to realni razvoj poslovanja koji nam omogućava 21. vek ili samo još jedna novotarija brzog uspeha i kratkog trajanja?
Ideja virtuelne kancelarije razvija se kao kombinacija tehnoloških inovacija i informatičkog doba. Prva komercijalna primena virtuelne kancelarije u svetu počela je tek krajem 20. veka, tačnije 1994. godine kada je Ralf Gregori osnovao „The Virtual office, Inc.“ u Koloradu. U Srbiji se ova ideja razvila tek poslednjih godina i prisutna je na malom broju lokacija.
Osnovna komparativna prednost virtuelne naspram tradicionalne kancelarije jeste ušteda troškova koji se tiču zakupa poslovnog prostora. Korisnik dobija poslovnu adresu na prestižnoj lokaciji čime u startu unapređuje svoje poslovanje uz manji trošak. Korisnicima se, takođe, pruža poštansko sanduče – tačnije usluga prosleđivanja primljene pošte od strane administratora, što im omogućava bezbrižno poslovanje sa bilo koje lokacije, kod kuće, u inostranstvu ili dok su na putu. Klijenti mogu da uvedu telefonsku liniju. Sve ove mogućnosti doprinose boljem i uverljivijem prividu klasične, dok je u pozadini virtuelna kancelarija. Pošto virtuelnu kancelariju uglavnom pružaju hubovi, povremena potreba klijenata za salom za sastanak ili povremenim radom iz huba, vrlo lako može biti zadovoljena. Takođe, klijenti imaju podršku u pokretanju ili razvijanju biznisa od strane samog huba ili drugih klijenata, koji se nalaze na istoj lokaciji.
U današnjem, globalnom svetu, poslovne aktivnosti se mahom obavljaju online pa možemo reči da se ideja o zakupu poslovnog prostora u najmanju ruku čini zastarelom. Upotrebom savremenih sredstava komunikacije #VirtualOffice zadovoljava sve profesionalne norme, poput tradicionalne kancelarije, što je najvažnije svakom ozbiljnom klijentu.
Koncept virtuelne kancelarije je trenutno u jeku svoje ekspanzije. U globalnoj ekonomskoj krizi, smanjenje troškova je, ipak, najveća prednost ovakve vrste poslovanja.
Ilija Jakšić, In Centar
