Redukovanje upotrebe uglja je ključni deo globalnih napora da se smanje gasovi sa efektom staklene bašte koji zagrevaju klimu i svedu emisije na „neto nulu“ do sredine veka, a vlade, kompanije i finansijske institucije širom sveta su se obavezale na preduzimanje akcije.
Međutim, banke nastavljaju da finansiraju 1.032 firme koje se bave rudarstvom, trgovinom, transportom i korišćenjem uglja, pokazalo je istraživanje, prenosi Dnevnik.
Studija pokazuje da su banke iz šest zemalja - Kine, SAD, Japana, Indije, Britanije i Kanade, bile odgovorne za 86 posto globalnog finansiranja uglja u pomenutom periodu.
Direktni zajmovi iznosili su 373 milijarde dolara, a japanske investicione banke Mizuho Fajnenšel i Mitsubishi UFJ Fajnenšel, - obe članice neto nulte bankarske alijanse - identifikovane su kao dva najveća zajmodavca.
Još 1,2 biliona dolara je odobreno kompanijama iz sektora uglja putem davanja garancija. Svih prvih 10 osiguravajućih kuća na listi bile su kineske, a na prvom mestu je Industrijska komercijalna banka Kine (ICBC) sa 57 milijardi dolara.
Institucionalne investicije u kompanije koje se bave ugljem u posmatranom periodu iznosile su 469 milijardi dolara, a na vrhu liste je investicioni fond BlekRok 34 milijarde dolara.
Sektor uglja je odgovoran za skoro polovinu globalnih emisija gasova s efektom staklene bašte. Prema istraživanju Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) sprovedenom prošlog juna, od 2017. godine je otkazano više energetskih kapaciteta na ugalj u koje je investirala Kina nego što je pušteno u rad.
