Finansijske usluge

Banke ukidaju stare, ali zato uvode nove naknade

Srbija je sa oko 250 naknada, koje u proseku ima svaka banka, tipičan primer kako se skriva stvarni trošak klijenta.

Posle nekoliko sudskih presuda u kojima su pojedine naknade, koje banke naplaćuju klijentima proglašene nezakonitim, bilo je za očekivati da se one ukinu. Međutim, izgleda da se banke ne odriču tako lako tog prihoda, koji je u prvoj polovini ove godine iznosio 151,5 miliona evra i bio je veći za 9 odsto u osnosu na isti period prošle godine. A da je to dobar način da nadoknade smanjenje kamata, pokazuje podatak da se formalno ukidaju jedne takse, a uvode druge, sudeći po rastu prihoda po tom osnovu, znatno unosnije.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije, dobit bankarskog sektora u Srbiji pre oporezivanja u prvoj polovini 2017. godine iznosila je 290 miliona evra, što je za čak 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Banke su za prvih šest meseci ove godine banke su po osnovu naknada i taksi građanima i privredi imale rast prihoda od 22,5 miliona  evra. 

Naknade skrivene iza bombastičnih poruka o smanjenju kamata

I dok se primamljivim reklamama građanima nude povoljni krediti sa nižim kamatama, razlika u prihodima zbog smanjenja kamata, nadoknađuje se kroz takozvane “troškove kredita”, mada nije uvek najjasnije šta taj trošak podrazumeva. Da bi privukle klijente banke sve češće reklamiraju kredite uz koje se ne naplaćuju troškovi obrade zajma. Posebno je zanimljiva jedna reklama koja čak ističe da ukoliko građani uzmu kredit do Nove godine neće platiti naknadu za obradu kredita, koju, inače, ne bi ni trebalo da plaćaju, jer je to sudskim presudama proglašeno nezakonito. Ta naknada ide od 0,1 do 3 odsto iznosa kredita, što na kredit od 100.000 dinara iznosi do 3.000 dinara. Ukoliko je u pitanju stambeni kredit u evrima, na primer 50.000 evra, naknada je i do 1.500 evra.

Međutim, posebno je pitanje šta predstavlja taj trošak, jer to rade službenici banke, kojima je to redovan posao i za koji već primaju platu, odnosno, njihove zarade su uračunate u trošak poslovanja.  Stručnjaci kažu da realan trošak banka ima samo kod kreditne analize velikih sistema, dok kod građana tu nema velikog posla i svodi se na utvrđivanje visine zarada, (potvrdu o zaradi donosi klijent) i stepenu zaduženosti, što kroz potvrdu daje Kreditni biro. Nije jasan ni trošak, koji banka ima za “održavanje i praćenje kredita”. 

Bankarske naknade nisu zanemarljive, od onih sa najmanjim iznosima, poput izdavanja čekova, što se po komadu naplaćuje 20 dinara ili slanja potvrde o izvršenim elektronskim plaćanjima oko 40 dinara, do onih koje više koštaju. Naplaćuje se slanje opomena od 100 do 200 dinara, zatim, zahtev za novi PIN od 200 do 300 dinara, trošak blokade izgubljene ili ukradene kartice i zamena kartice u iznosu od 400 do 1,500 dinara zavisno od tipa. Naplaćuju se i neke neverovatne naknade, poput neopravdanih reklamacija za kartice. Na taj način se klijenti u stvari odvraćaju od ideje da ulože reklamaciju, pošto praksa pokazuje da su gotovo sve reklamacije klijenata uglavnom proglašene neosnovanim.

Nove naknade – novi prihodi

Pojedine banke manjak zbog nižih kamata nadoknađuju  povećanjem cene održavanja tekućeg računa. Održavanje tekućeg računa u proseku je iznosilo 150 dinara, dok se sada ova usluga naplaćuje oko 200 dinara. Iako na tržištu trenutno ima blizu 300 bankarskih naknada i provizija, čini se da je inspiracija bankara nepresušna, pa se stalno pojavljuju nove naknade. Tako se otvaranje internet kartice sada naplaćuje, a ta usluga je pre samo godinu dana bila besplatna. Građani ponekad nisu ni svesni šta sve plaćaju, jer se fokusiraju samo na kamatu, što se navodi kao glavni trošak, što bi trebalo i da bude, odnosno, da svi drugi troškovi budu sadržani u njoj. Tek kada potpišu ugovor o kreditu ili kartici ili “dozvoljenom minusu” i počnu da ih koriste, shvate koliko će to stvarno da ih košta.

Biljana Blanuša

 

 

 

 

 

 

 

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!