Dok je cela Evropa na nogama zbog skandala s jajima, nadležni u Srbiji opušteno tvrde da nema razloga za brigu, jer nije bilo uvoza iz Holandije. Ipak, tajno šalju jaja na analizu u laboratoriju u Bugarsku, jer takva ne postoji u Srbiji. Uveravaju nas da je sve pod kontrolom, da jedemo kvalitetnu hranu, a onda Vlada donese odluku da nivo aflatoksina u mleku bude pet puta veći nego što je dozvoljeno u EU.

Još uvek ne postoji zvanična procena Ministarstva poljoprivrede, ali se spekuliše da je oko 30-40 odsto roda na teritoriji Srbije ugroženo, odnosno, da je za toliko manji prinos.

Sve se radi tako da vrhuška države može da odlučuje. Da je bilo javne rasprave to se ne bi dozvolilo.

Osnovni ciljevi Fonda su, pored razvoja privrede i poljoprivrede, podsticanje zapošljavanja, izvoza i ravnomernog regionalnog razvoja. Zbog toga je za osam kreditnih linija namenjenih privredi i opštinama opredeljeno 2,5 milijardi dinara, od čega je četvrtina već realizovana.

Magareće mleko je izuzetno skupo i u Evropi i kod nas, a za proizvodnju jednog kilograma sira potrebno je do 25 litara mleka. To je uslovilo da je ovaj sir najređi i najskuplji na “svetu”, a kada bi se proizvodio u nekoj od evropskih zemalja bio bi znatno skuplji od 1.000 evra za kilogram.

Zadrugarstvo u Srbiji ima dugu i bogatu tradiciju s velikim usponima i padovima. Danas u Srbiji ima oko 50 hiljada zadrugara, koji deluju u 2.600 zadruga.

Malinari najavljuju blokadu puteva ako se cena malina ne poveća na 220 dinara, odnosno 1,83 evra, jer pregovori sa predstavnicima Vlade i Poslovnim udruženjem hladnjačara nisu dali rezultate.

Šta je mera za ekonomski patriotizam, kupovina domaćih proizvoda bez obzira na cenu i kvalitet ili subvencionisanje domaćih proizvođača da unaprede proizvodnju?

Tržište organske proizvodnje u EU u 2015. godini vredelo je oko 27 milijardi evra i to je drugo po veličini tržište u svetu, posle SAD, gde je vrednost tog tržišta bila 35,8 milijardi evra. U Srbiji je sektor organske proizvodnje i pored izuzetno dinamičnog rasta, slabo zastupljen, pa tako učešće organskog zemljišta u ukupnom poljoprivrednom zemljištu iznosi svega 0,44 odsto, dok je u EU prosek 6 odsto. Možda je razlog u tome što su subvencije po hektaru za tu proizvodnju u Srbiji 42 evra, dok Slovenija po domaćinstvu izdvaja i do 45 hiljada evra, znači hiljadu puta više.

U Srbiji postoji snažan otpor u vezi sa korišćenjem GMO, o čemu svedoči podatak da su 134 opštine od ukupno 169 usvojile Deklaraciju protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa genetički modifikovanih proizvoda i proizvoda od GMO. Međutim, strateški cilj Srbije je da postane članica EU, a preduslov za to je članstvo u STO, što podrazumeva usvajanje novog zakona o GMO, kojim se dozvoljava promet takvih proizvoda. Kako rešiti ovaj problem?