Procena UN je da će trenutna populacija od 6,9 milijardi porasti na 9,1 milijardi do 2050. godine, sa povećanom potrebom za hranom, materijalima i energijem.

Ušteda energije predstavlja glavni zadatak privrede u svetu, kako bi se smanjila emisija CO2, postigla nezavisnost od fosilnih goriva, izbegla upotreba nuklearne tehnologije i smanjili rizici od nastanka klimatskih promena. Energetski prioritet ne može da uspe bez očuvanja energije.

Prosečna zgrada može godišnje u našim uslovima uštedeti i do 40 odsto toplotne i rashladne energije ukoliko su ugrađeni kvalitetni prozori. U narednim godinama je neophodno racionalno upravljati energijom, jer je u Srbiji potrošnja u građevinarstvu čak tri puta veća po jedinici površine stana u poređenju sa Nemačkom.

U Srbiji je potrebna zamena tri miliona brojila, a vrednost tog posla je procenjena na oko 500 miliona evra, zbog čega za tender vlada veliko interesovanje, kako domaćih, tako i stranih kompanija.

U Nemačkoj funkcioniše preko 10.000 biogasnih postrojenja, a u Srbiji ih ima svega 10. Kada bi Srbija bila na ekvivalentnom stepenu razvoja u odnosu na površinu/broj stanovnika, u našoj zemlji bi trebalo da postoji između 1.000 i 2.000 biogasnih postrojenja.

U današnje, industrijsko vreme, potrebno je daleko više energije nego gore pomenuti minimum, te je, iz tog razloga, globalna potrošnja energije u poslednjih 50 godina rasla i ima trend daljeg rasta u narednih 50 godina.

Upravljanje energijom/energetski menadžment predstavlja organizovan i sistematski način praćenja potrošnje enegije i preduzimanje mera za njeno smanjivanje.

Kada govorimo o primeni energetski i ekološki efikasnih sistema mi smo tek na početku, pojedine opštine u Austriji imaju više ugrađenih geotermalnih sistema nego čitava Srbija.

U poslovnom, pa i privatnom sektoru, cilj je da se potrošnja energije smanji na što manju meru. Pri tome neophodno je znati, koliko trošimo energije i koliko ima prostora za smanjivanje potrošnje energije. Jedan od važnih indikatora je energetska efikasnost našeg sistema.

U deponiji „Vinča" nalazi se ogromna količina otpada, koji se tu deponuje više od 35 godina, a sada funkcioniše gotovo kao divlja deponija. Sanitarna deponija mora da ima jaku sanitarnu podlogu, odvod metana, koji nastaje kao produkt razlaganja komunalnog otpada, a koji se može koristiti u energetici.