Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je četvrtu i petu reviziju aranžmana iz predostrožnosti, što znači da je Srbija ispunila ključne uslove. Naime, za pozitivnu odluku MMF-a bilo je neophodno da se ispune dva zahteva. Prvi se odnosi na restrukturiranje EPS-a i obuhvata rešavanje pitanja viška zaposlenih i korekciju cene električne energije, a drugi je usvajanje izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava.

Evropska banka za obnovu i razvoj – EBRD do sada je Srbiji odobrila više od 4 milijarde evra za realizaciju oko 200 razvojnih projekata. Tokom boravka u Beogradu predsednik EBRD Suma Čakrabarti najavio je nastavak podrške privredi Srbije, kao i finansiranje zajedničkih projekata sa zemljama u regionu i naveo da je budućnost Zapadnog Balkana u EU.

Zbog niskog standarda i malih prosečnih zarada, građani u Srbiji sve više kasne s plaćanjem obaveza, kao što je otplata kredita ili izmirivanje računa za komunalije. Stoga ne čudi što se u javnosti sve češće razmatra ideja o donošenju zakona o ličnom bankrotu. U izjavi za Ekonomski Online profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić je istakao da bi kod donošenja zakonske regulative trebalo primeniti pozitivnu praksu zemalja u okruženju, koje već imaju zakon o ličnom bankrotu, poput Slovenije i Hrvatske, pre svega, zbog sličnih problema i sličnog mentaliteta.