Prekomplikovano je za pripremu, nije ukusno, preskupo je, ne želim da se odreknem zadovoljstva koje mi pruža moj omiljeni obrok (čitajte: meso s roštilj) – ovo su samo neki od razloga zašto od zdravije ishrane odustanemo i pre no što smo s njom započeli. Ali taj prvi korak uopšte ne mora biti toliko težak – dovoljno je da se pre impulsivne kupovine praznog stomaka, već tokom planiranja sutrašnjeg obroka odlučite za pametnije izbore, dobre za naše zdravlje i našu okolinu.

Sektor “Hleba, testenina i brašna” uključuje kompanije, čija je primarna delatnost proizvodnja i promet hleba, brašna za testenine i same testenine.

Svaki početak je težak i sa sobom nosi izazove, prepreke, uspone i padove. Kada sam prvi put počinjala privatan posao pred sobom sam imala jedan cilj - da svojoj porodici obezbedim bolje uslove za život. Drugi put je bilo teže. Trebalo je vremena, puno truda i rada, ali sam na kraju, ipak uspela, naravno uz pomoć i podršku zaposlenih, porodice i poslovnih partnera.

U sektoru alkoholnih pića registrovano je 1.240 preduzeća, od čega je dve trećine aktivno. Četvrtina najvećih kompanija u sektoru generiše skoro celokupni prihod sektora, dok 10 najvećih kompanija u poslednje tri godine učestvuju u ukupnom prihodu sektora sa više od 90 odsto.

Gradjani u Srbiji sve manje pažnje poklanjaju kvalitetu proizvoda i usklađenosti sa deklaracijama. Iako propisi jasno definišu tu oblast, kontrolama je utvrđeno da trećina proizvoda ne odgovara deklaraciji i da je uvozna roba poznatih svetskih proizvođača slabijeg kvaliteta od one koje se konzumira u zapadnoj Evropi. Ko snosi krivicu za to? Proizvodjači, uvoznici, trgovci ili inspekcija?

Slučaj “Juvitane” još jednom je pokazao da Srbija nema organizovan sistem kontrole korišćenja pesticida, iako je dobro poznato da su pesticidi direktni uzročnici raznih hroničnih oboljenja, od reproduktivnih, endokrinalnih oblika bolesti, pa sve do najtežih oblika što je to rak.

Srbija i dalje nema centralnu instituciju za kontrolu hrane, te stoga ne čudi što je sve više slučajeva, poput dečje hrane “Juvitana”, u kojoj su pronađene nedozvoljene količine pesticida. Taj slučaj je još jednom pokrenuo pitanje ko i na koji način kotroliše hranu u Srbiji i kakav je njen kvalitet? To je, takođe, ukazalo i na neophodnost postojanja Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu hrane, koja i pored uloženih oko 8 miliona evra iz fondova EU i dalje ne funkcioniše. Nadležni kažu da je za njeno osposobljavanje potrebno još milion evra - kojih nema.

Nakon što je nemački gigant “Bajer” preuzeo američku kompaniju “Monsanto”, najveći strah je izazvalo pitanje da li će se proizvodnja najsavremenijih genetski modifikovanih proizvoda sada proširiti na Evropu, jer je ovim postupkom “Bajer” preuzeo novi GMO patent, koji predstavlja revolucionarnu promenu i najmoćniju gensku manipulaciju do sada, primenljivu čak i na čoveku.

Za poslednjih devet godina potrošnja hleba u Srbiji pala je za oko 18 kilograma po stanovniku, po čemu smo bliži evropskim standardima. Razlozi za to su promena načina života i pad standarda, ali hleb i dalje ostaje najvažnija životna namirnica. Tokom istorije hleb je pripreman od zobi, raži, ječma, potom od pšenice, dok ga danas jedna pekara u Španiji pravi sa zlatnom prašinom, a cena je prava sitnica – 117 evra.

Informacije, kao što je vest o vraćanju 13 tona jabuka iz Rusije zbog toga što su zaražene opasnom štetečinom, ili da su inspektori pronašli u supermarketima namirnice sa neispravnom deklaracijom, navode na razmišljanje kakvu hranu jedemo i koliko je ona bezbedna. Ukoliko se tome doda podatak iz istraživanja, koje je sproveo “IHIS Nutricionizam”, da je trećina deklaracija na prehrambenim proizvodima neispravna, čini se da razloga za zabrinutost ima.