U Srbiji ima oko 175 hiljada radno sposobnih ljudi, koji primaju socijalnu pomoć. Vlada Srbije je najavila usvajanje izmena Zakona o socijalnoj zaštiti, s ciljem da se uvede radno angažovanje kao kriterijum dobijanja pomoći. To znači da će socijalna pomoć ubuduće morati da se zaradi. Osim što se na ovaj način prava ugroženih grupa umanjuju nametanjem radne obaveze, postavlja se pitanje po kojoj ceni rada će se radno angažovati ova lica, kao i da li se mora na radni angažman plaćati porez i doprinos, pogotovo što je u nekim lokalnim samoupravama u primeni model radne nadoknade socijalne pomoći, koja se sprovodi po različitim aršinima.

U svetu raste broj korisnika usluga elektronskog bankarstva, koje stalno unapređuju "derivati" internet privrede, poput virtuelnog novca - bitkoina. Iako se njima već godinama trguje, bankari su još skeptični i kažu da oni imaju prednosti, ali da, ipak, treba biti oprezan.

Neke banke ponovo počele da naplaćuju izdavanje raznih izvoda i papira svojim klijentima. Taksama kažnjavaju klijente koji uzimaju zajmove mimo matične finansijske institucije.

Gotovo svakog dana u medijima se može pronaći informacija o otvaranju neke fabrike, uz propratne podatke koliko je otvoreno novih radnih mesta. Tek posle toga, onako uzgred, pomene se da je država dala subvenciju od više miliona evra, kako bi podržala tu investiciju strane kompanije. Iako sistem subvencija u Srbiji postoji deset godina, do sada nije urađena ozbiljna analiza njihovih efekata, odnosno koliku je korist država imala od toga. U izjavi za Ekonomski Online konsultant u okviru Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić je istakao da je razlog za to što su mnogi ugovori i dalje nedostupni javnosti, tako da nije poznato šta je sve država, kao obavezu, preuzela na sebe.

Beogradsko preduzeće "Hidrotehnika - Hidroenergetika" i Albanska nacionalna elektroprivredna korporacija (KEŠ) prave konzorcijum, koji će graditi brane i hidroelektrane širom sveta, saznaje "Blic".