Srbija nije izolovano ostrvo i sva dešavanja na globalnom planu itekako se odražavaju na domaću privredu. U prethodnom periodu značajan uticaj imale su monetarne politike FED-a i ECB, ali ne treba zaboraviti ni politička dešavanja, koja, u većoj ili manjoj meri, ostavljaju posledice na ekonomiju Srbije. Čini se, ipak, da najveći efekat imaju odnosi sa zemljama u okruženju, jer svaka incidentna situacija smanjuje izvozni prihod, pošto je spska privreda ekonomski najjače povezana sa tim državama.

Srbija u budžetu trenutno ima suficit, ali će do kraja godine na nivou opšte države imati deficit. Dobra vest je što će, prema projekciji Fiskalnog saveta, on biti duplo manji od planiranog. U izjavi za Ekonomski Online saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić je istakao da, po pravilu, pred kraj godine dospevaju na izvršenje obaveze, poput kapitalnih izdataka i garancije prema javnim preduzećima, što je između 30 i 40 milijardi dinara, tako da će rashodi prevazići prihode, što će za posledicu imati deficit.

Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je četvrtu i petu reviziju aranžmana iz predostrožnosti, što znači da je Srbija ispunila ključne uslove. Naime, za pozitivnu odluku MMF-a bilo je neophodno da se ispune dva zahteva. Prvi se odnosi na restrukturiranje EPS-a i obuhvata rešavanje pitanja viška zaposlenih i korekciju cene električne energije, a drugi je usvajanje izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava.

Evropska banka za obnovu i razvoj – EBRD do sada je Srbiji odobrila više od 4 milijarde evra za realizaciju oko 200 razvojnih projekata. Tokom boravka u Beogradu predsednik EBRD Suma Čakrabarti najavio je nastavak podrške privredi Srbije, kao i finansiranje zajedničkih projekata sa zemljama u regionu i naveo da je budućnost Zapadnog Balkana u EU.

Zbog niskog standarda i malih prosečnih zarada, građani u Srbiji sve više kasne s plaćanjem obaveza, kao što je otplata kredita ili izmirivanje računa za komunalije. Stoga ne čudi što se u javnosti sve češće razmatra ideja o donošenju zakona o ličnom bankrotu. U izjavi za Ekonomski Online profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić je istakao da bi kod donošenja zakonske regulative trebalo primeniti pozitivnu praksu zemalja u okruženju, koje već imaju zakon o ličnom bankrotu, poput Slovenije i Hrvatske, pre svega, zbog sličnih problema i sličnog mentaliteta.