Ova je godina bila teška s obzirom na veliki pad cena deonica na evropskim i azijskim berzama. Čak i američki berzanski indeksi u poslednje vreme klize u crveno za 2018. godinu, nakon približno 10-godišnjeg uspona.
U zadnjem su kvartalu ojačali strahovi od rasta globalne i američke ekonomije zbog zaoštrene retorike na planu trgovinskih ratova i strožije monetarne politike u mnogim zemljama sveta odnosno priprema za ukidanje vanrednih mera podsticaja ECB, uvedenih nakon globalne finansijske krize.
“Napetosti na tržištu koje smo videli tokom ovog kvartala nisu izolovani slučaj", upozorio je Claudio Borio, čelnik odela monetarne i ekonomske analize u BIS-u u istraživanju objavljenom u sklopu najnovijih kvartalnih analiza.
Normalizacija monetarne politike biće izazovna, pre svega, zbog trgovinskih napetosti i političke nezvesnosti, dodao je Borio u izveštaju.
Među izazovima s kojima se suočava globalna ekonomija, Borio je izdvojio moguće ubrzavanje inflacije, 'tamni oblak' rizičnijih američkih korporativnih dužničkih papira na prenapregnutom tržištu i slabost evropskog bankarskog sektora.
BIS je krovna grupa centralnih banaka iz celog sveta, a njegovi izveštaji smatraju se pokazateljem razmišljanja na zatvorenim kvartalnim sednicama te institucije.
Poslednjih nedelja prinosi na kratkoročne američke državne obveznice nakratko su premašili one na srednjoročne obveznice, što je pojava poznata kao “inverzija krivulje prinosa”. Budući da je prilično pouzdan vesnik recesije, ta je pojava dodatno uznemirila ulagače, prenosi Reuters.
Iz BIS-a, pak, poručuju da se moguće naznake recesije pouzdanije utvrđuju analizom finansijskog ciklusa.
Istraživanje, čiji su autori uz Borija BIS-ovi Mathias Drehmann i Dora Xia, pokazuje da su od početka 1980-ih godina krize obično sledile nakon naglog finansijskog uzleta, a ne nakon značajnog zaoštravanja monetarne politike.
Tu spoznaju autori nisu primenili u najnovijem istraživanju kako bi procenili mogućnost izbijanja recesije u godinama koje slede, navodi Reuters.
Autori upozoravaju i da bi kontinuirano podizanje kamatnih stopa u SAD-u moglo stvoriti pritiske na dostupnost dolara, najčešće korištene globalne valute za finansiranje. Taj bi pak rizik mogla ublažiti dostupnost dolarskog finansiranja izvan SAD.
Njihova studija pokazuje da neameričke banke sve više pribavljaju dolar u matičnim zemljama umesto u SAD – više od 50 odsto obaveza u dolarima sada knjiže u matičnim zemljama, što je znatno veći udeo u odnosu na pretkrizne godine.
Zbog toga su obaveze u dolarima u bilansima neameričkih banaka krajem juna 2018. godine iznosile 12.800 milijardi dolara, što je za 20 odsto više nego krajem 2009. godine.
Rast prekograničnog finansiranja u dolarima kod neameričkih banaka, koje ih posuđuju od investitora iz različitih zemalja, naglašava činjenicu da centralne banke širom sveta mogu omogućiti dolarsku likvidnost u krizi, pokazala je analiza BIS-ovih Iñakija Aldasoroa i Torstena Ehlersa.
Iz BIS-a, takođe, poručuju da banke iz zemalja u razvoju sada čine više od 12 odsto globalnog prekograničnog kreditiranja, zahvaljujući plasmanu kredita kompanijama na tržištima u razvoju. Još sredinom 2008. godine njihov je udeo iznosio samo tri odsto, prenosi Tportal.
U mnogim zemljama više od polovine prekograničnog zaduživanja kompanija i finansijskih institucija, bez banaka, čine krediti koje su im dodelili zajmodavci na ostalim tržištima u razvoju.
