Ovaj potez bogataša usledio je nakon pet godina negativnih kamatnih stopa. To je posledica politike koja je trebalo da spreči dalje jačanje franka, a koja je od privatnih banaka tražila da Švajcarskoj nacionalnoj banci plaćaju naknade za smeštanje novca u svoje sefove. Deo ovih troškova banke su prebacile na neke od svojih najjačih klijenata.
Bogataši su navikli da zarade od novca koji su dali na štednju, a za čije čuvanje sad moraju da plaćaju, pa su potražili druge opcije za njegovo skladištenje. Nekolicina klijenata preuzela je svoj novac kako bi ga smestila u privatne sefove, tvrde službenici nekoliko tamošnjih banaka.
Negativne kamatne stope, koje su se pojavile 2015. godine u Švajcarskoj, otežale su tamošnjim bankama sticanje profita od pozajmica i hipoteka. “Credit Suisse”, švicarska investiciona banka, objavila je prošle godine da će morati da primeni negativnu kamatnu stopu od 0,75 odsto za iznose veće od dva miliona švajcarskih franaka. Ovo znači da bi za klijenta koji želi da stavi na štednju tri miliona franaka banke u jednoj godini morale da naplate 7.500 franaka, prenosi portal Klix.
Povlačenje velikih iznosa novca iz švajcarskih banaka može imati i negativne posledice ako klijenti odluče nakon nekog vremena da se vrate u banku. Ako bi klijent došao s, na primer, 800.000 franaka u gotovini nakon pet do 10 godina, banka bi postavljala mnoga pitanja.
Zbog toga, Švajcarska nacionalna banka je u septembru prošle godine saopštila da će podići donju granicu za plaćanje negativne kamatne stope pa će iznos koji banke mogu da prihvate na štednju bez plaćanja naknade biti veći.
