Izmenjen je naziv samog zakona koji sada glasi: Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar. Dakle, u naziv zakona, pored pokretnih stvari, sada su inkorporisana i prava koja su podobna za sticanje založnog prava. Takođe, izvršeno je i odgovarajuće terminološko usklađivanje sa Zakonom o privrednim društvima, te se sada, primera radi, umesto termina „preduzeće“ i „imalac radnje“ u zakonu koriste termini „privredno društvo“ i „preduzetnik.“
Novim Zakonom dodatno je preciziran predmet založnog prava kada su u pitanju pokretne stvari, te je do skoro pravna prezumpcija da se založno pravo po samom zakonu proširuje na sve pokretne stvari koje postanu deo zbira pokretnih stvari posle zasnivanja zaloge, ako su u svojini zalogodavca, dobila svoje zakonsko utemeljenje. Osim toga, Zakon predviđa da predmet založnog prava mogu da budu i sredstva na posebnom bankovnom računu zalogodavca, kao i udeli.
Ovaj Zakon sada izričito propisuje da se poseban postupak za sticanje državine na predmetu založnog prava odnosi na vansudsko namirenje i otklanja dilemu koja je do njegovog stupanja na snagu postojala. Naime, formulacija prethodnog zakona bila je podložna različitim tumačenjima, što je dovelo do neujednačene sudske prakse, nepotrebnog odugovlačenja postupaka namirenja, i na kraju pravne nesigurnosti.
Novi Zakon ustanovljava i red prvenstva različitih založnih prava, te propisuje da založni poverilac koji je stekao založno pravo predajom pokretnih stvari u državinu (državinska zaloga) u odnosu na založnog poverioca koji na istoj stvari ima založno pravo koje je stečeno upisom u Registar zaloge (bezdržavinska registrovana zaloga) može da ima prvenstveni red u namirenju svog potraživanja samo ako je upisano u Registar zaloge.
Takođe, u novi Zakon unesene su izmene u pogledu načina utvrđivanja reda prvenstva zakonskog založnog prava države za potraživanja po osnovu javnih prihoda ili drugih potraživanja, te se više ne pravi razlika u tretmanu između države i ostalih poverilaca koji su svoje potraživanje obezbedili registrovanom zalogom. Naime, u odnosu na sve založne poverioce se primenjuje ista odredba (član 30 Zakona) koji uređuje red prvenstva za sve poverioce i kaže: „Ako je isti predmet založnog prava, putem upisa u Registar zaloge, založen većem broju poverilaca, redosled isplate njihovih potraživanja iz vrednosti tog predmeta određuje se prema vremenu (dan, čas i minut) prijema zahteva za upis založnog prava u Agenciji za privredne registre.“
Obzirom da su novim Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar izvršene opsežne promene, predviđeno je da se usklađivanje odgovarajućih podzakonskih akata sprovede u roku od šest meseci od njegovog stupanja na snagu, dok će se pojedine njegove odredbe primenjivati tek od 1. januara 2021. godine.
Nenad Cvjetićanin, advokat
