Naime, od kada se saznalo da je Tereza Mej tajno pravno posavetovana kako se na najbolji mogući način može zaustaviti Bregzit pre marta 2019. godine, do kada će trajati pregovori o razlazu, ovakve sumnje u javnosti postaju sve realnije.
Opcije za stopiranje procesa izlaska Britanije iz EU
„Gardijan“ piše da je premijerki u tajnosti predočeno da proces može biti stopiran ukoliko poslanici procene da je promena stava u vezi ’otcepljenja’ u nacionalnom interesu. Naime, s pravne tačke gledišta, London može povući član 50. Lisabonskog sporazuma (kojim je formalno započet proces izlaska Britanije iz EU). Ova procedura je slična brakorazvodnoj parnici, koja može biti poništena, ako se jedan supružnik (uz saglasnost drugog) u međuvremenu predomisli. Mediji navode da se razlozi za loše vođenje pregovora, mogu objasniti manjkom želje za izlaskom Britanije iz EU. To je bio razlog što je Džesika Simor, poznati advokat komore „Matriks“ zatražila od premijerke da, na osnovu zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, objavi sadržinu pravnog saveta, koji je u tajnosti dobila.
Britanska javnost je, takođe, ubeđena da pregovorima o Bregzitu preti katastrofa. Vidno nezadovoljstvo vlada i među proevropskim poslanicima, koji smatraju da vlada po pitanju EU sprovodi kamikaza pristup, kojim nastupa na sopstvenu štetu.
Čak i evropski lideri izražavaju sumnju u to da Tereza Mej ima dovoljno političkog autoriteta da unapredi pregovore, koji bi se završili zadovoljavajućim ishodom. Kao da britanska vlada nije dovoljno vešta ili ne želi da nastavi dalje. U prilog tome ide i informacija da se, u međuvremenu, britanska vlada složila da je blaži pristup razlaza u nacionalnom interesu. U tom istom nacionalnom interesu je i dogovoreno uvođenje tranzicionog perioda, kojim se ublažava napuštanje tržišta EU.
Hamond smatra da ako se ne ubrzaju pregovori Britanija neće izvući nikakvu korist
Pregovori o uslovima izlaska Britanije iz EU su neznatno napredovali, a krajnji rok - mart 2019. godine je sve bliži. Britanski ministar finansija Filip Hamond je nedavno izjavio da će korist, koju Velika Britanija pokušava da izvuče iz prelaznog perioda, rapidno opasti, ukoliko se pregovori razvuku i tokom sledeće godine, ali opominje da je još uvek prerano da se troši novac predviđen za vanredne situacije.
I dok Hamond smatra da je rano za pravljenje planova za vanredne situacije, u slučaju da se ne postigne dogovor, evropske diplomate i zvaničnici pripremaju legalne opcije, ukoliko do toga dođe.
Podsetimo, pregovori oko Bregzita su zapeli na pitanjima cifre koju UK mora da plati, kako bi napustila evropsku zajednicu i pitanjima budućnosti kopnene granice između Severne Irske i EU. Ako uskoro ne dođe do značajnijeg napretka u pregovorima, Hamond upozorava da će korist postignutog sporazuma za Britaniju izgubiti vrednost.
"Prelazni aranžman predstavlja trošak. Istina je, on danas ima neku vrednost, imaće je i u decembru, ali kako budemo zalazili dalje u 2018. godinu, njegova vrednost će se značajno smanjivati. I mislim da naši evropski partneri moraju pažljivo da razmisle o neophodnosti bržeg rešavanja problema, kako bismo postigli obostranu korist."
Britanska premijerka Tereza Mej je iznela planove za prelazni period nakon marta 2019. godine, tokom kojeg Britanija želi da posluje sa EU pod istim pravilima, pod kojima trenutno posluje, kako bi obezbedila siguran prelaz za preduzeća, dok se ne uvedu novi aranžmani.
Poslovni lideri su više puta pozivali na jasnoću o trgovinskim uslovima sa kojima će se suočiti tokom perioda tranzicije. Neki poslovni subjekti, uključujući banke u londonskom finansijskom sektoru, donose planove za prelazak u inostranstvo, kako bi osigurali stalan pristup tržištu EU.
Hamond je rekao da nedostatak pravca pregovora može loše da se odrazi na poslovne investicije i poverenje potrošača, a jedan od njegovih najviših savetnika smatra da će međunarodne banke doneti odluke da se presele van UK već tokom prva tri meseca 2018. godine.
Tvrdi Bregzit više niko ne pominje
Britanija se nadala da će lideri EU pristati na početak ozbiljnijih razgovora o budućnosti na samitu, koji će biti organizovan naredne sedmice, ali je predsednik Evropskog veća Donald Task raspršio te nade, rekavši da priželjkuje da se ti razgovori povedu u decembru.
Hamond je pozvao EU da promeni svoj pristup, upozoravajući na mogućnost lošeg ishoda razgovora, kojim bi države članice Unije delovale protiv sopstvenog interesa."Potrebno nam je da se naši partneri iz Evropske unije angažuju. Ne tražimo od njih da apsolutno pristanu na naše uslove. Ne zahtevamo od njih da nam potpišu blanko čekove. Mi samo tražimo od njih da počnu da razgovaraju sa nama", objasnio je Hamond.
Hamond se smatra jednim od najizrazitijih pro-EU članova vlade premijerke Tereza Mej, a pro-Bregzitovski zakonodavci i aktivisti ga optužuju da pokušava da zaustavi izlazak Britanije iz Unije.
Sve ovi potezi britanske vlade, premijerke i ministra Hamonda potpiruju sumnje u iskrenu nameru Britanije da napusti Evropsku uniju. Pogotovo što o takozvanom tvrdom Bregzitu, kojeg se vlada nije zvanično odrekla, više niko ne govori. Analitičari i stručnjaci sve češće izlaze u javnost sa mišlju da su sve ove ideje i odugovlačenja samo izgovori za sprečavanje Bregzita i zaključuju da proces otcepljenja ide toliko unazad da bi Britanci, umesto iz EU, mogli da izađu iz Bregzita.
Izvor: Politika/Guardian
