Program, u okviru kojeg su na vrhuncu pandemije bile subvencionisane zarade trećine zaposlenih Britanaca da ostanu kod kuće, koštao je više od 68 milijardi funti (93 milijarde dolara), što je najskuplja pojedinačna mera iz paketa britanske ekonomske podrške tokom pandemije.
Takođe, taj program je označio oštar zaokret u politici Britanije gde su naknade za nezaposlene niske u odnosu na evropske standarde.
Pristup pandemijskoj podršci očuvanju radnih mesta u Britaniji i u drugim evropskim zemljama razlikovao se od Sjedinjenih Država, koje su uveliko povećale naknade za ljude na prinudnom odmoru, ali su učinile mnogo manje za očuvanje veze između poslodavaca i zaposlenih.
Druge evropske zemlje, koje imaju veću tradiciju s programima skraćenog radnog vremena, poput Nemačke, nastaviće sa podrškom radnicima koje su prinudno na čekanju, barem onima u teže pogođenim sektorima.
Ipak, imajući u vidu da su britanski poslodavci oglasili rekordno veliki broj slobodnih radnih mesta u septembru 2021. te akutni nedostatak radnika, poput vozači kamiona, većina posmatrača smatra da je Britanija u pravu što 30. septembra ukida ovu šemu.
Međutim, kratkoročne posledice okončanja ovog programa na nezaposlenost i širu ekonomiju su nejasne. Banka Engleske je prošle sedmice to ocenila kao ključni izvor neizvesnosti u vezi sa njenim odlučivanjem o tome kada da poveća kamatne stope, a guverner Endrju Bejli je tu situaciju nazvao zagonetkom za centralne bankare.
