Na londonskom tržištu akcija je cena barela prošle nedelje porasla za 3,3 posto, na 69,87 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo za 4,7 odsto, na 64,30 dolara.
To su najviši nivoi cena ovog energenta još od kraja 2014. godine, a njihov rast podstiču i procene da bi se uskoro mogle da se uravnoteže ponuda i potražnja.
Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEC) i nekih proizvođača izvan tog kartela, uključujući Rusiju, još od januara prošle godine nastoje da uravnoteže odnos ponude i tražnje. Njihov dogovor o smanjenju proizvodnje za 1,8 miliona barela dnevno potrajaće do septembra ove godine.
Potporu cenama pruža i snažan rast najvećih svestskih ekonomija, što bi trebalo da podstakne jaču potražnju za 'crnim zlatom'. Uz to, cene su polovinom prošle nedelje podržali i podaci o neočekivanom padu proizvodnje i zaliha u SAD-u.
Proizvodnja je pala za 290.000 barela dnevno, na 9,5 miliona barela dnevno, dok su analitičari očekivali da će premašiti granicu od 10 miliona barela dnevno i približiti se nivou kakav trenutno održavaju samo Rusija i Saudijska Arabija.
U SAD je zabeležen i pad zalihe sirove nafte, za pet miliona barela, na 419,5 miliona. Međutim, ulagače su u petak pokolebali podaci kompanije "Baker Hughes" o povećanju broja naftnih postrojenja u SAD-u, što najavljuje povećanje proizvodnje. Prema podacima te kompanije, prošle nedelje je broj tih postrojenja povećan za 10, što je najveći nedeljni rast od jula prošle godine.
Analitičari kažu da bi kretanje cena nafte između 65 i 70 dolara po barelu moglo da podstakne američke proizvođače na povećanje proizvodnje iz škriljaca.
Zbog toga se procenjuje da bi idućih meseci proizvodnja u SAD-u mogla da premaši granicu od 10 miliona barela, što bi potkopalo nastojanja OPEC-a i drugih proizvođača da uravnoteže ponudu i potražnju.
