Na londonskom tržištu je cena barela prošle nedelje porasla za 1,5 posto, na 67,62 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 1,7 posto, na 61,45 dolara.
Tako je nastavljen uspon cena nafte, nakon što je prošle godine na londonskom tržištu porasla oko 17 posto i dosegla najveće nivoe u poslednje dve i po godine.
Protesti u Iranu, trećem po veličini proizvođaču unutar Organizacije zemalja-izvoznica nafte (OPEC), jedan su od razloga uspona cena nafte jer im je dotana premija za geopolitički rizik, iako neredi dosad nisu uticali na iransku proizvodnju niti na izvoz nafte, kažu analitičari.
Vrlo niske temperature u SAD-u podstakle su kratkoročnu potražnju, naročito za lož uljem.
Analitičari bečkog JBC Energyja smatraju da su cene nafte preterano reagovale na nerede u Iranu. Dodaju ipak da snabdevanju iz te zemlje prete druge potencijalne opasnosti.
Cene nafte najveću potporu dobijaju od smanjene proizvodnje OPEC-a i Rusije, za 1,8 miliona barela dnevno, još od januara prošle godine, a to će potrajati najmanje do kraja septembra ove godine, a možda i do kraja godine.
Potporu pruža i snažan rast najvećih svetskih ekonomija, što bi trebalo da podstakne jaču potražnju za 'crnim zlatom'.
S druge strane, značajniji uspon cena sprečavaju procene da će proizvodnja nafte u SAD-u nastaviti da raste i uskoro prekoračiti nivo od 10 miliona barela dnevno, kako bi se približila nivou proizvodnje u Saudijskoj Arabiji i Rusiji.
A podaci kompanije Baker Hughes o naftnim postrojenjima u SAD-u najavljuju smanjenje proizvodnje. Prošloga nedelje je broj tih postrojenja pao na 742.
Ti podaci bi mogli da pruže podršku cenama, ali, s obzirom da je prošle godine u tom periodu bilo aktivno samo oko 470 postrojenja, to pokazuje da proizvođačima u SAD-u odgovaraju ove cene nafte i da proizvode znatno više nego u istom periodu prošle godine.
A to potkopava nastojanja OPEC-a i drugih proizvođača ka cilju uravnoteženja ponude i potražnje i povećanja cena.
