Ključni razlog jeste – prenatrpanost podacima (eng. damping). Prilikom izrade prezentacije mnogi na slajdove stavljaju gotovo sve što će reći prilikom izlaganja, najčešće iz straha da će nešto zaboraviti. Međutim, na taj način upadaju u zamku da će njihovi slušaoci teško ispratiti tok izlaganja.
Džeri Vajsman, autor udžbenika „Prezentacijom do uspeha“ navodi između ostalog da tokom prezentovanja dolazi do takozvanog MEGO (my eyes glaze over) efekta. To zapravo znači da publika gubi fokus, počinje da gleda u prazno i ne prati onoga ko izlaže. Percepcija publike je tako koncipirana da ukoliko sluša izlagača, na slajdovima, koji prate priču, treba da budu samo osnovni podaci. Prezentacija je putokaz i pratilac, a ne obimna dokumentacija.
Vajsman dalje predlaže da na jednom slajdu može stajati samo nekoliko teza o kojima se govori, a ne gomila teksta koje izlagač čita ili prepričava. Zamislite situaciju da predstavljač pokreće slajd na kome se nalazi više od deset reči. Automatski, slušaoci će početi sa čitanjem onoga što je na slajdu i vrlo brzo će prestati da prate izlagača. Kad pročitaju sve sa slajda, vratiće fokus na predstavljača, koji možda u tom trenutku još objašnjava prvi deo teksta sa slajda. Neusklađeno i sasvim pogrešno.
Kada držite prezentaciju pred publikom, uvažite glavni savet za izradu slajdova – MANJE JE VIŠE! Neka publika bude fokusirana na vas, a slajdovi treba dodatno da dočaraju ono o čemu govorite. Kombinujte fotografije i teze. Izbegavajte pune rečenice. Fotografije treba da budu vidljive. Mnogo je efektnije da imate nekoliko zasebnih slajdova na kojima su velike i jasne fotografije umesto da na jednom slajdu imate nekoliko manjih fotografija koje se jedva razaznaju. Ukoliko neki kratki video najbolji oslikava vašu temu, slobodno ga postavite. Doprineće dinamici vašeg izlaganja.
Tekst koji se pojavljuje trebalo bi animirati. Animacije doprinose razložnosti. Ukoliko, na primer, imate pet teza na jednom slajdu, a o svakoj tezi ćete ponešto reći, postavite animacije tako da teze „ulaze“ jedna za drugom. U suprotnom, ukoliko biste pokrenuli slajd, koji odmah otvara sve podatke, publika će najverovatnije sve krenuti da čita dok vi možda tek prvu tezu razrađujete.
Mnoge dobre tehnike prezentovanja dolaze nam iz sveta televizije i pozorišta. Ako obratite pažnju na emisiju „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, videćete da se u svakoj epizodi sa leve strane ekrana pojavljuju slajdovi. Oni su uvek jednostavni – velika jasna fotografija ili jedna upečatljiva reč. Tako je i u drugim sličnim TV formatima. U predstavi „One stvari“ Dragoljuba Mićka Ljubičića jedina scenografija je platno na kojoj se prikazuje prezentacija. Slajdovi su, takođe, jednostavni, oni predstavljaju duhovitu dopunu dramskog teksta. Fokus je sve vreme na glumcu.
