Prema podacima NBS, izvoz kompjuterskih usluga u 2016. godini vredeo je 740 miliona evra, dok je neto izvoz 407 miliona evra. Izvoz usluga telekomunikacija, kao i komunikacijskih i informacijskih usluga, u prošloj godini povećan je za 21 procenat u odnosu na prethodnu, a njihov suficit je za 28,3 odsto nadmašio 317,4 miliona evra ostvarenih u 2015. godini.
Vrednost prošlogodišnjeg izvoza softvera približila se ostvarenoj vrednosti izvoza povrća i voća, koja je iznosila 755 miliona evra, a premašila je vrednost izvoza žitarica u iznosu od 656 miliona evra i pogonskih mašina i uređaja sa 628 miliona evra.
U prvih pet grupa robe sa najvećim učešćem u prošlogodišnjem srpskom izvozu tri navedene su zauzimale mesta od trećeg do petog.
U periodu 2010. - 2015. prosečna godišnja stopa rasta izvoza IT usluga bila je 25,5 odsto. Srbija je u tom periodu po brzini rasta izvoza IT usluga bila na drugom mestu od svih zemalja centralne i istočne Evrope, odmah iza Litvanije.
Sve, sve ali fudbal…
Ipak, sve to nije nešto u odnosu na činjenicu da je “najvažnija sporedna stvar na svetu”, odnosno, ta neverovatno privlačna igra zvana fudbal, postala glavni izvozni adut Srbije.
Prema istraživanju švajcarske agencije “CIES Football Observatory”, 13 odsto fudbalera, tačnije 18.953 igrača igraju van svojih zemalja. Istraživanjem je obuhvaćeno 6.129 klubova iz 456 liga u 184 države. Na listi najvećih izvoznika fudbalera na prvom mestu je Brazil, koji je izvezao 1.784 igrača. Sledi Argentina sa 929 izvezenih igrača, zatim Francuska sa 758 igrača, dok je na visokoj četvrtoj poziciji Srbija sa 607 igrača, koje je izvezla. Na toj listi, među 15 najvećih izvoznika fudbalera, od država iz regiona su još Hrvatska, koja je sa 477 izvezenih igrača na 7. mestu i BiH, koja je sa 363 igrača zauzela 14. mesto.
Ako se analizira vrednost srpskih fudbalera, koji su angažovani za kvalifikacije za svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine, vidi se da je reč o značajnoj sumi. Naime, prema sajtu Transfermarkt, procenjena vrednost srpskih reprezentativaca (analizirano 26 igrača) na tržištu ukupno iznosi oko 220 miliona evra. Ako se ima u vidu da je u klubovima u inostranstvu angažovano 607 fudbalera, njihova vrednost bi mogla da se izrazi u milijardima evra. Prostim množenjem se može doći do 24 puta većeg iznosa, što je ekvivalentno sumi od preko 5 milijardi evra. Podsećamo da je trenutno najskuplji srpski fudbaler Sergej Milinković-Savić, za koga italijanski “Lazio” traži 100 miliona evra.
Inače, istraživanje je pokazalo da je među 15 država - najvećih izvoznika fudbalera, šest iz Evrope, pet iz Afrike i tri iz Južne Amerike. Međutim, ubedljivo najveže tržište je Evropa. Evropski klubovi su najveći “kupci”, a najviše su angažovali fudbalera iz Brazila – 1.090, zatim, iz Francuske – 647, dok su na trećem mestu fudbaleri iz Srbije – 545. Inače, u evopskim sklubovima su angažovani igrači iz 176 zemalja sveta, od čega je nešto više od polovine iz Evrope. Posle evropskih fudbalera, u klubovim iz Evrope najviše je igrača iz Nigerije, Argentine i Senegala. U Aziji igra 447 stranih fudbalera, dok je u SAD angažovano njih 87. Što se tiče Južne Amerike uglavnom su u klubovima stranci iz susednih država.
Biljana Blanuša
