„Finansijska sredstva potpisana su za projekte u okviru Ekonomsko-investicionog plana i inicijative Globalni izlaz, strateškog instrumenta EU za premošćavanje infrastrukturnih nedostataka i unapređenje životnog standarda. U bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom, drago nam je da smo mogli da obezbedimo bespovratna sredstva u iznosu od čak 475 miliona evra u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan i inicijative EIB za ekonomsku otpornost,” rekao je Kirijakos Kakuris, potpredsednik EIB odgovoran za region.
Najveći deo sredstava (58%, 693 miliona evra) namenjen je bezbednijem, održivom saobraćaju, odnosno železničkim prugama u Srbiji (sekcija Beograd–Niš) i Severnoj Makedoniji (Kriva Palanka–bugarska granica). Banka EU ugovorila je dodatno finansiranje za modernizaciju gradskog prevoza u Sarajevu i projekat rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja u Srbiji. Za podršku malim i srednjim preduzećima (MSP) na Zapadnom Balkanu banka je izdvojila 275 miliona evra (23% ukupnog finansiranja u 2023. godini). Preostala sredstva će biti usmerena za projekte u oblasti energetike, vodosnabdevanja, zdravstva i obrazovanja.
„Zahvaljujući saradnji u okviru Tima Evropa sa našim partnerima na Zapadnom Balkanu, Evropskom komisijom i međunarodnim finansijskim institucijama, mogli smo maksimalno da iskoristimo savetodavne i finansijske resurse u korist stanovnika regiona. Pozdravljamo pokretanje novog Razvojnog plana Komisije koji će ubrzati ključne reforme, doneti veći ekonomski prosperitet, napredak u približavanju Evropskoj uniji i jačanje inicijativa poput zajedničkog regionalnog tržišta,” rekao je potpredsednik Kakuris.
Pored finansiranja, Banka je obezbedila tehničku savetodavnu podršku za pripremu i sprovođenje projekta vodosnabdevanja u Tirani, kao i kreditnu liniju za klimatske projekte za male biznise u Severnoj Makedoniji. U okviru programa JASPERS koji finansira EU savetodavna podrška za region će se utrostručiti, sa budžetom od 20 miliona evra za narednih šest godina.
Upravljanje pravičnom zelenom tranzicijom u regionu
U skladu sa klimatskim ciljevima EIB, 61% projekata ugovorenih za Zapadni Balkan prošle godine neposredno je doprinelo klimatskom delovanju i održivosti životne sredine. Banka EU je pokrenula nove projekte u oblastima obnovljive energije, energetske efikasnosti i održive energetske infrastrukture.
Na konferenciji o klimatskim promenama COP28 EIB Global je predstavio novi pristup pravičnoj tranziciji i pravičnoj otpornosti s ciljem povećanja finansijske i savetodavne usluge na globalnom nivou, koji će se najpre primeniti i u Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Banka se pridružila i potpisnicima Deklaracije o investicionoj platformi pravične tranzicije za Severnu Makedoniju, sa ciljem da se do 2030. godine mobiliše do tri milijarde evra kako bi se ubrzalo uvođenje 1,7 GW kapaciteta obnovljive energije.
Pristupačno i inovativno finansiranje za mala preduzeća
U saradnji sa komercijalnim bankama i nacionalnim institucijama, kao što je Razvojna banka Severne Makedonije, EIB Global je obezbedio 275 miliona evra u obliku povoljnih kredita za mala i srednja preduzeća kako bi im pomogao u proširenju poslovanja i otvaranju novih radnih mesta, uz istovremeno poboljšanje njihovog društvenog i klimatskog uticaja. Neke kreditne linije uključuju i klimatske aktivnosti, podržavajući projekte u oblasti čiste energije u privatnom sektoru.
Za inovativnu kreditnu liniju sa pozitivnim društvenim uticajem pokrenutu 2020. godine u zemljama Zapadnog Balkana, banci EU je 2023. godine dodeljena prestižna Uxolo nagrada. Taj zajam podstiče zapošljavanje mladih, rodnu ravnopravnost i socijalno inkluzivne prakse, sa finansijskim podsticajima za preduzeća koja ispune ciljeve u pogledu dugoročnog zapošljavanja.
Na kraju treba da napomenuti da je Evropski investicioni fond (EIF), deo Grupacije EIB, počeo sa sprovođenjem Garantne linije za otpornost MSP u okviru WBEDIF programa, za koju se očekuje da će obezbediti oko 700 miliona za male biznise u regionu. Grupacija EIB je do sada u privatni sektor na Zapadnom Balkanu investirala više od šest milijardi evra.
O EIB i EIB Global
EIB je institucija dugoročnog finansiranja Evropske unije, u vlasništvu država članica. Ona dugoročna finansijska sredstva stavlja na raspolaganje za zdrave investicije, radi ostvarivanja ciljeva politike EU. EIB podržava projekte u četiri prioritetne oblasti: infrastruktura, inovacije, klima i životna sredina i MSP.
EIB Global je specijalizovani ogranak Grupacije EIB posvećen povećanju uticaja međunarodnih partnerstava i finansiranja razvoja i ključni partner za strategiju Globalni izlaz. Cilj mu je da do kraja 2027. godine podrži investicije u okviru programa Globalni izlaz vredne 100 milijardi evra (oko trećine ukupnog cilja te inicijative). U okviru Tima Evropa, EIB Global neguje snažna, fokusirana partnerstva, zajedno sa partnerskim razvojnim institucijama i civilnim društvom. EIB Global približava Grupaciju EIB lokalnom stanovništvu, preduzećima i institucijama pomoću svojih kancelarija širom sveta.
O EIB na Zapadnom Balkanu
EIB je jedan od vodećih međunarodnih finansijera na Zapadnom Balkanu. Tokom perioda od 2010. do 2023. godine, Banka je finansirala projekte u regionu u iznosu od 10,2 milijarde evra. Pored obezbeđivanja finansijskih sredstava za rekonstrukciju i unapređenje javne infrastrukture, EIB se od 2010. godine proširila na mnogo novih oblasti, uključujući zdravstvo, istraživanje i razvoj, obrazovanje i MSP. Detaljne informacije o aktivnostima EIB na Zapadnom Balkanu mogu se naći ovde.
O EIF
EIF je deo Grupacije EIB. Njegova osnovna misija je pomoć MSP u pristupu finansiranju. On razvija inicijative za preduzetnički kapital i za ulaganja u rast, garancije i instrumente mikrofinansiranja koje su posebno usmerene na taj tržišni segment. U toj ulozi, EIF podstiče ostvarivanje ciljeva EU, kroz podršku inovacijama, istraživanju i razvoju, preduzetništvu, rastu i zapošljavanju. Za više informacija, videti https://www.eif.org.
* Ovom oznakom ne dovode se u pitanje stavovi o statusu i ona je u skladu sa rezolucijom SB UN 1244/1999 i Mišljenjem MSP o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova.
