Srpski centar kao organizator Svetosavskog bala neguje humanitarni rad kroz mnoge projekte. Kao i svih prethodnih godina i ovaj bal imaće humanitarni karakter. Sredstva prikupljena na balu biće usmerena Humanitarnoj organizaciji Srbi za Srbe za novi dom samohrane majke Ljiljane Dukić iz Obrenovca i njene tri ćerke.
“Svetosavski bal je najprestižnija manifestacija naše dijaspore i ponosni smo što uspevamo da događaj iz godine u godinu podignemo na viši nivo. Prošle godine je više od 2.000 gostiju prisustvovalo balu, dok u januaru očekujemo 2.500 zvanica. Pored toga što ćemo sa prijateljima iz HO Srbi za Srbe obezbediti dom porodici Dukić iz Obrenovca, na 26. Svetosavskom balu istaći ćemo bogatu turističku ponudu naše Srbije. Ovogodišnji domaćin je Opština Svilajnac i oni će na balu predstaviti bogati turistički potencijal i lokalnu kulturu” istakao je predsednik Srpskog centra Milan Vidović.
Ispred HO Srbi za Srbe prisutnima se obratila Marija Morović koja se tom prilikom zahvalila Srpskom centru na partnerstvu u misiji za srećnije detinjstvo Slavice, Katarine, i Ive koja nažalost ima velikih zdravstvenih problema.
“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način, dobro je poznata rečenica iz romana Ane Karenjine. Samohrana majka Ljiljana sa tri ćerke nije mogla da veruje da će se na Svetosavskom balu okupiti 2.500 duša, kako bi im obezbedili siguran krov nad glavom. Naša humanitarna organizacija je nastala sa inicijativom nekoliko ljudi iz dijaspore da pomognu našem narodu u matici. Posebno smo srećni što smo 19 godina kasnije partneri baš na najvećem događaju dijaspore, na Svetosavskom balu” sa oduševljenjem je podelila portparol HO Srbi za Srbe Marija Morović.
Organizatori su najavili i proširenje bala u okviru carske palate Hofburg, a u pitanju su dve sale sa muzičkim programom, Agape sala sa boemskom muzikom, i Forum sala sa didžejem i rok muzikom.
“Svetosavski bal je jedini inostrani bal, a ujedno i jedan od 15 koji se održavaju u palati Hofburg. Ove godine smo ostvarili saradnju i sa studentima Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) sa željom da što veći broj mladih prepozna značaj Svetosavskog bala, a koji je sa viševekovnom tradicijom u Austriji” istakao je Vidović, i dodao da je na prezentaciji u Beogradu uspešno prodato delo “Genex” autora Filipa Savkovića za 600 evra, koja su već usmerena u humanitarne svrhe.
Ljubitelji balskih haljina, žaketa, leptir mašna treba da znaju da će ove godine po prvi put moći da rezervišu na vreme svoje karte.
“Do ovog trenutka je rezervisano više od 1.400 mesta i to nas nije iznenadilo jer je ova manifestacija od izuzetnog značaja za ujedinjenje dijaspore sa maticom. Za mnoge je ovo događaj za koji se pripremaju pažljivo tokom cele godine, gde se posetioci poslovno povezuju, a mnogi susreću nakon nekoliko godina” rekao je Vidović.
Na prezentaciji Svetosavskog bala u Aeroklubu su prisustvovali Nj.K.V. Princ Naslednik Filip i Princeza Danica Karađorđević, Jelena Gavrilović, Marko Luis, Igor Simić i mnogi drugi.
“Svetosavski bal je za mene nezaboravno iskustvo, jedan spoj umetnosti, kulture i tradicije, ljudi koji su došli sa svih krajeva sveta da bi održali i nastavili tradiciju. Ta manifestacija budi nacionalni ponos, da treba da znamo ko smo, odakle smo i da sve što radimo u životu moramo da čuvamo to što nam je ostalo u amanet od prethodnih generacija. Za mene je velika čast što sam prošle godine nastupila uz brojne neverovatne umetnike”rekla je na prezentaciji glumica Jelena Gavrilović.
Uz zvuke valcera, uz austrijske i srpske taktove, violine i trube, nasmejana lica u svečanim toaletama okupljaju se na Svetosavskom balu još od 1998. godine, kada je bal obnovljen.
Ideja za organizovanje Svetosavskog bala i obnavljanje tradicije nastala je kada je društvo “Johan Štraus” iz Beča zatražilo podršku srpskih privrednika u Austriji za štampanje sabranih dela Johana Štrausa
U okviru tih dela nalazio se i “Srpski kadril” koji je prvi put svečano izveden na balu u Beču 1846. godine. Miloš Obrenović je Slovenskim balom želeo da okupi ugledne Srbe koji su živeli i radili u austrijskoj prestonici u to vreme, a među njima su bili i velikani Vuk Stefanović Karadžić i Branko Radičević.
Nakon 100 godina pauze, u januaru 1998. godine ponovo je održan Svetosavski bal u Beču, ovoga puta pod imenom “Svetosavski bal”, po prvom srpskom arhiepiskopu i ktitoru srpskom Atonskog manastira Hilandara, Svetom Savi – Rastku Nemanjiću. Vekovima Svetosavski bal, predstavlja najglamuroznije i najprestižnije okupljanje srpske zajednice u inostranstvu.
Kako su izgledali prethodni balovi, detaljne informacije u vezi s učesnicima, kao i sva praktična pitanja, uključujući, rezervaciju, kupovinu karata, mogu se naći na zvaničnom sajtu Svetosavskog bala savaball.at.