Države EU i Evropski parlament pregovaraju o mnoštvu "zelenih" mera ove godine, među kojima su i nova pravila za tržište ugljenika, zabrana novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. i ambiciozniji ciljevi za proširenje obnovljivih izvora energije.
Predlozi su osmišljeni da smanje neto emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU za 55 posto do 2030. u odnosu na nivoe iz 1990. godine.
U fokusu diskusija je veza između tih predloga i energetske bezbednosti, pri čemu blok želi da prekine oslanjanje na ruska goriva do 2027. godine, delom kroz obnovljive izvore energije i štednju energije, kao odgovor na ruski napad na Ukrajinu, prenosi Rojters.
„Sada je vreme da budemo hrabri i da odlučno krenemo napred sa zelenom tranzicijom. Svako odlaganje ili oklevanje samo će produžiti našu energetsku zavisnost“, navodi se u zajedničkoj izjavi 11 zemalja EU“.
Dalje se dodaje da „pregovore o paketu zelenih mera stoga treba ubrzati i povećati ambicije“, i pozivaju se zemlje članice da stanu iza tih predloga.
Među zemlajma koje su potpisale zajedničku izjavu su Danska, Austrija, Nemačka, Španija, Finska, Irska, Luksemburg, Letonija, Holandija, Švedska i Slovenija.
Ruski gas podmiruje 40 posto evropskih potreba za gasom. Pomenutih 11 zemalja smatra da planovi za zamenu tog udela neruskim gasom moraju da izbegnu zamka da se emisije štetnih gasova "zaključaju" na postojećem nivou i da moraju da obezbede da EU ostane na pravom putu postozanja neto nulte emisije do 2050. godine.
Brisel očekuje da će klimatski predlozi, ako budu odobreni, smanjiti upotrebu gasa u EU za 30 posto do 2030.
