Međutim, ove pozitivne vesti nalaze se u senci izveštavanja o sve većem broju novozaraženih u Evropi, za koji se smatra da bi mogao do dovede do novog pada ekonomije krajem godine.
Porast koji je u evrozoni zabeležen u kvartalu jul-septembar najviši je od 1995. godine, od kada se vodi takva statistika. U drugom kvartalu ove godine zabeležen je pad od 11,8 odsto, a ovaj period od aprila do juna poklapa se sa periodom najstrožih restrikcija tokom prvog talasa pandemije.
Ekonomisti su prognozirali da će u trećem kvartalu biti zabeležen rast od deset odsto. Najveći rast u trećem kvartalu potvrdila je Francuska - 18,2 odsto, a iza nje nalaze se Španija (16,7 odsto) i Italija (16,1 odsto). Stručnjaci tvrde da su ovo dobre vesti, ali da bi ponovno uvođenje strogih mera kakvo je nedavno zabeleženo u EU moglo da preokrene čitavu situaciju u poslednjem kvartalu, prenosi Tanjug.
Kompanije koje se bave proizvodnjom zabeležile su veći rast nego sektor koji se bavi pružanjem usluga. Proizvođači automobila, poput “Volkswagen”-a i “Mercedesa” zabeležili su rast prodaje potpomognut njihovim značajnim prisustvom na tržištu Kine, u kojoj se epidemija prvo pojavila i gde je ranije stavljena pod kontrolu. One firme i objekti koji se oslanjaju na interakciju licem u lice, kao što su restorani, hoteli i avioprevoznici, doživeli su veliki pad prihoda i samo delom povratili prethodni nivo poslovanja.
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard je rekla da banka radi na izradi novog paketa mogućih mera pomoći o kojima će se razgovarati na sastanku najavljenom za 10. decembar. Ona je rekla da postoji mala sumnja da će ona biti implementirana, uzimajući u obzir trenutno pogoršanje uslova. Stopa nezaposlenosti u evrozoni u septembru ostala je na istom nivou kao i u avgustu, i iznosi 8,3 odsto, zahvaljujući vladinim merama podrške.
